ЧЕТИРИ КЉУЧНЕ ФАЗЕ ТОКОМ РАТА У УКРАЈИНИ: Руска војска је улетела МУЊЕВИТО, ево шта се све десило за годину дана сукоба
Почетком марта украјинске снаге су зауставиле руско напредовање дуж западне обале Дњепра
Годину рата у Украјини обележиле су четири кључне фазе. Прва је почела 24. фебруара, када је руска војска прешла украјинску границу из правца Белорусије и североистока, након што је претходне године гомилала војнике дуж границе. Испоставило се да је циљ био да се заузме Кијев у блицкригу против Украјине. Истовремено је отворен и југозападни фронт, када су руске снаге почеле операције из два правца – са Крима и са југоистока, против Луганска и Доњецка, и југа Украјине.
"ПОЗДРАВЉАМО КИНЕСКИ МИРОВНИ ПЛАН" Прва реакција Москве на предлог Пекинга, Захарова се хитно огласила
"ПОБЕДА НАД РУСИЈОМ ЈЕ НЕИЗБЕЖНА" Зеленски затражио већу подршку Латинске Америке и Африке, али и две моћне силе
ОСНИВАЧ "ВАГНЕРА" ТВРДИ: Његове јединице освојиле још једно стратешко место, у потпуности је под њиховом контролом!
Међу догађајима који су обележили ту прву фазу рата су освајање напуштене нуклеарне електране у Чернобиљу и Битка за Кијев. Руски покушај освајања престонице уз помоћ ваздушних десанта и убацивања њихових специјалних снага у град и брзог напредовања механизованих јединица је пропао.
Почетком марта украјинске снаге су зауставиле руско напредовање дуж западне обале Дњепра. Петог марта је објављено да се велики руски конвој тенкова, наводно дугачак 64 километра, полако креће ка свом циљу – Кијеву. У том тренутку британски обавештајци су јављали да је руска офанзива на северу и истоку земље "запела".
Ту фазу сукоба обележила је и опсада Чернихова и Битка за Суми. На југу земље почела је опсада Маријупоља, бомбардована је Одеса, вођена је Битка за Херсон и Енерходар. На истоку су се главне битке водиле око Харкова и Изјума. Херсон је постао први велики град који су руске снаге освојиле и где су почеле да успостављају проруску цивилну власт.
Прва фаза руског напредовања и освајања значајних области Украјине на истоку и југу била је мање-више завршена почетком априла. Обележило га је и руско помињање нуклеарне опције како би се застрашила међународна заједница и руским јединицама дао маневарски простор.
Друга фаза рата у Украјини трајала је од пролећа до почетка септембра. Украјинске снаге почеле су контраофанзиву средином марта. Руске снаге, које нису успеле у свом плану да брзо освоје Кијев, прешле су на стратегију гранатирања и опсаде украјинских градова. Почео је немилосрдан рат.
Крајем марта украјинске снаге су поново заузеле неколико малих градова источно и западно од Кијева. Украјинци су саопштили да су повратили контролу над Ирпињем и Хостомелом. Тешке борбе су се у овој фази пребациле на југ и исток земље.
Почетак ове фазе обележен је падом још једног великог града у руске руке – Маријупоља, који је био симболично важан као седиште батаљона Азов – јединице повезане са националистичким симболима и идеологијом. У априлу су Руси ушли у град и опколили челичану, где су се борци повукли са цивилима.
Ситуација се променила и на подручју Харкова, града близу границе са Русијом, на североистоку земље. Руске јединице су се повукле јер је постало важније зауставити украјинску контраофанзиву у другим деловима земље.
Украјинске снаге дигле су у ваздух понтонски мост на реци Северски Доњец који су Руси користили за пребацивање тенкова у том региону. Ову фазу обележиле су тешке борбе на подручју Донбаса, борбе за Попасну, Северодоњецк, Лисичанск.
У другој фази рата, Руси су гранатирали јужне градове Николајев и Одесу, а говорило се о проширењу руске војне акције на Придњестровље, проруску провинцију у Молдавији. Наставили су да гранатирају градове Дњепар и Запорожје. Необичне експлозије потресле су руску базу на Криму у августу, а Украјинци су преузели одговорност за напад на авијацију. Настављене су борбе око нуклеарке Запорожје и града Енерходара.
Трећу фазу рата обележила је руска декларација о анексији делова Украјине и снажна и неочекивано успешна украјинска контраофанзива на североистоку и посебно на југу земље. Украјинске снаге су повратиле контролу над значајном територијом на југу и истоку земље, а украјински успех крунисан је повратком града Херсона почетком новембра.
Крајем септембра, због проблема на терену, Владимир Путин је најавио делимичну мобилизацију, због чега су хиљаде Руса побегле из земље. Министар одбране Сергеј Шојгу најавио је да ће бити позвано 300.000 Руса.
Почетком октобра дигнут је у ваздух део Керчког моста који повезује Крим са копном Русије. Украјинци су преузели одговорност, а након тога уследила је велика руска офанзива на украјинску инфраструктуру. Руси су покренули серију великих напада на украјинско снабдевање струјом и водом, што је изазвало велике проблеме уочи зиме.
У једном од гранатирања, две ракете су прешле украјинску границу и завршиле у Пољској. Две особе су погинуле, а свет је у том тренутку страховао од ескалације сукоба. Испоставило се да су за ракете одговорне украјинске снаге.
Русија је крајем септембра најавила припајање самопроглашених Народних република Доњецке и Луганске, као и Херсонске и Запорошке области и најавила одржавање референдума. Украјинци су у изненадној офанзиви успешно ослободили области око Харкова и напредовали на југу све док Сергеј Шојгу није наредио руским снагама да напусте Херсон. Руске снаге су тако напустиле области западно од Дњепра.
Новембар се узима као почетак четврте фазе рата, када су ратна дејства успорила због доласка зиме. Тада престају украјинске контраофанзиве и почиње припрема за нови велики пролећни окршај. Постаје јасно да ће рат трајати и да ће оружје бити кључно за превласт.
Руске снаге су наставиле да гранатирају инфраструктуру Украјине и постигле су неке успехе на истоку земље, као што је заузимање Соледара средином јануара, а у току су велике борбе за освајање Бахмута. Настављени су напади на престоницу Кијев и друге велике урбане центре.
Зимске месеце обележила је стагнација, али и бесомучна борба на истоку за сваки педаљ земље, па су тамошњи догађаји окарактерисани као "млевење меса". Украјинске власти су се фокусирале на позиве Западу за испоруку модерног и прецизног оружја које би им омогућило да доминирају ратом.
У ранијим фазама рата остварили су велики преокрет управо због напредних система као што је ХИМАРС, које су им испоручили Американци.
Ову фазу рата обележило је и неслагање савезника око војне помоћи Украјини, иако је на крају донета одлука да се пошаљу савремени тенкови и обуче украјински војници. Владимир Зеленски је посетио Вашингтон и друге западне градове тражећи помоћ и подршку, а уочи годишњице рата, амерички председник Џо Бајден тајно је посетио Кијев да пошаље поруку о чврстој одлуци Америке да стане уз Украјину и помогне у одбрани територија. Русија је наставила са ваздушним нападима помоћу дронова.
Вести из Украјине читајте ОВДЕ.