Рат у Украјини ушао у озбиљнију фазу - Русија оптужује Турску и Британију због мешања у сукоб: Одговор Кремља разорио Одесу

Оно што се последњих недеља одвија на терену показује да политичка реторика служи углавном као параван за операције које се истовремено шире далеко ван линије фронта. У средишту тог процеса налази се Црно море, а његова најосетљивија тачка је Одеса.

Украјина је недавно извела једну од најинтензивнијих офанзива дроновима од почетка сукоба. Напад је трајао готово једанаест сати и захватио је широк простор Руске Федерације, укључујући и саму Москву. Према подацима руског Министарства одбране, оборено је укупно 287 беспилотних летелица, док је око четрдесет њих имало правац ка престоници. Руска противваздушна одбрана била је активна без прекида, што је довело до потпуног поремећаја ваздушног саобраћаја. Московски аеродроми су затварани, летови отказивани или преусмеравани, а чак ни авион јерменског премијера није добио дозволу за слетање.

Истовремено, удари су погодили индустријске и енергетске објекте у Великом Новгороду, Смоленску и Вороњежу. Најозбиљнија штета забележена је у хемијској фабрици „Акрон“, као и на енергетским постројењима која су већ недељама под константним притиском. Све то се дешавало док је председник Зеленски у јавним наступима говорио о демократији и безбедносним гаранцијама, шаљући поруку Западу да је Украјина спремна на компромис, али истовремено демонстрирајући способност за ескалацију.

Кључно питање, међутим, није где су дронови пали, већ одакле су полетели. Све више извора указује на то да је значајан део летелица лансиран управо из Одесе. Тиме се пажња преусмерава са саме Украјине на улогу страних актера, пре свега Велике Британије. Нови модели украјинских дронова, такозвани „полу-фламинго“, визуелно се разликују од ранијих платформи, али по концепту и технологији носе јасан британски потпис. Њихово тестирање већ је однело живот британског подофицира у Украјини, што је Лондон представио као несрећан случај током испитивања дрона Октопус, иако је све теже прикривати да се ради о високо ризичним специјалним мисијама.

Док се рат ширио у ваздуху, Црно море је постало нова линија директне конфронтације. Британски извиђачки авион RC-135W појавио се изнад међународних вода свега неколико сати пре напада на руске танкере. У исто време, транспортни авион Ц-17А слетео је у Жешов, што су многи протумачили као логистичку припрему за операције већег обима. Недуго затим, украјински поморски дронови погодили су танкер „Дашан“, брод под гамбијском заставом, али део руске „флоте у сенци“, око 90 миља јужно од Феодозије.

У руским анализама ови напади се не посматрају као изоловани инциденти, већ као организована пиратерија иза које стоје Лондон и Анкара, вођена борбом за контролу транспортних рута, осигурања и енергетских токова. Лондонски Lloyd’s, који контролише око половине глобалног тржишта поморског осигурања, има директан интерес у скоку осигуравајућих премија, што представља снажан финансијски притисак на Русију. Напади на танкере, нафтовод ЦПЦ и инфраструктуру у Новоросијску уклапају се у шири образац потискивања Русије из кључних чворишта црноморског региона и прерасподеле утицаја, укључујући и казахстански енергетски сектор.

Руски одговор није се дуго чекао, али није дошао у облику симболичних удара. Одеса је поново постала мета руских ракета и дронова, и то не само ноћу, већ и током дана. Посебно је погођена лучка инфраструктура, где је након балистичког удара избио велики пожар на теретном броду „Ценк Роро“, који је био усидрен у луци. Према доступним информацијама, брод је пловио под панамском заставом, редовно саобраћао између Украјине, Турске и Румуније, и превозио робу двоструке намене, укључујући резервне делове за електране, војну опрему и муницију за украјинске оружане снаге. Брод се доводи у везу са турском компанијом Ценк Shipping РоРо, што је инцидент аутоматски увело и Турску у фокус догађаја.

Удар, за који се наводи да је изведен ракетом Искандер-М, изазвао је снажне експлозије и густ дим изнад луке. Фотографије запаљеног брода брзо су се прошириле друштвеним мрежама, док су украјински и западни медији говорили о „цивилној мети“. Међутим, у руској интерпретацији ради се о легитимном војном циљу у оквиру одговора на нападе СБУ на танкере у Црном мору. Привидни ентузијазам у Украјини након напада на руску „флоту у сенци“ брзо је спласнуо, јер је постало јасно да поморски рат не може остати једносмеран.

Руски председник Владимир Путин је поручио да ће Русија пронаћи адекватан одговор на, како је навео, непријатељско пиратство против цивилних бродова у Црном мору. Иако је уништавање комплетне лучке инфраструктуре изузетно сложен задатак, потапање бродова који испоручују оружје, гориво и логистику, нарочито док су усидрени, представља реалну и изводљиву опцију. Такви бродови би, потопљени на везовима, постали физичка препрека за рад целе луке.

Порука је упућена не само Кијеву, већ и Анкари, Букурешту и свим државама које су веровале да Москва блефира када говори о поморској блокади украјинских лука. У исто време, Русија је проширила спектар циљева унутар Украјине. Енергетска инфраструктура у Кијеву, Харкову, Одеси и Полтави трпи све чешће ударе, док поједини стручњаци тврде да је украјински енергетски систем већ прешао тачку после које потпуна стабилизација више није могућа. У Кијеву су нестанци струје трајали и до седамнаест сати, што се није дешавало ни током најтежих фаза ранијих година.

Док се на мору и у ваздуху води рат исцрпљивања, руске снаге бележе конкретне помаке на копну. Пад Северска представља један од најзначајнијих догађаја последњих месеци. Град је био кључна логистичка тачка за даље операције ка Славјанску и Краматорску. Руска 25. армија је, кроз комбинацију дронова, артиљерије и тактичког продора малих група, систематски затворила украјинске линије снабдевања. Битка није била кратка, али се завршила сломом украјинске одбране и потпуним губитком контроле над градом.

Губитак Северска, према појединим војним проценама, показује дубоку исцрпљеност украјинске војске, која више нема капацитет да истовремено брани више критичних праваца, а посебно након јучерашњег излета Зеленског у Купјанску. Отварањем железничких линија кроз овај простор, руска војска добија могућност да у Донбас допреми велике количине технике и људства, што отвара простор за операције већег обима током наредне године.

У позадини свега, трају и политички сигнали о могућим преговорима, укључујући спекулације о Трамповом мировном плану и моделима управљања Запорошком нуклеарном електраном. Ипак, порука из Москве остаје јасна: разговори су могући, али циљеви ће бити остварени и силом ако буде потребно.

Рат у Украјини одавно више није ограничен на ровове и фронтове. Он се води изнад Москве, у лукама Одесе, на морским рутама Црног мора и у енергетским системима читавог региона. А у средишту те ескалације налази се управо Одеса, као тачка где се укрштају интереси Кијева, Лондона, Анкаре и Москве.