ПУТИН СПРЕМА ВЕЛИКУ ВОЈНУ ОПЕРАЦИЈУ?! Кремљ разрадио два могућа сценарија, трећи зависи искључиво од одлуке Лукашенка
Како пише руски медиј, изгледа да је план за спајање Калињинграда и Белорусије копненим мостом на уму руског војног врха већ неко време, иако је на важности добио након Вагнерове побуне 23. и 24. априла.
Све је више спекулација да би руске снаге могле да се спремају за преузимање коридора Сувалки, уског појаса копна који повезује руску енклаву Калињинград и Белорусију, пише ексклузивно за Новују Газету, независни руски опозицијски лист, познати руски политолог, Јуриј Федоров.
"УВЕК ЋЕМО ПОМАГАТИ РУСИЈИ" Лукашенко открио под којим условима ће Белорусија ући у рат
"НАСТАВЉАМО СА ОФАНЗИВОМ" Украјинци заузели важно упориште руске војске у Доњецку (ВИДЕО)
РУСИЈА СПРЕМНА ДА УПОТРЕБИ НУКЛЕАРНИ АРСЕНАЛ! НАТО преиспитује своје снаге? Огласио се Столтенберг
Пре отприлике месец дана о томе је говорио Андреј Картаполов, руски заступник у Думи и бивши заменик министра одбране, који је изјавио да је пребацивање плаћеника из компаније Вагнерове у Белорусију "суптилан потез" у режији Владимира Путина, чији је крајњи циљ заузимање коридора Сулваки, који се граничи с Пољском и Литванијом.
Картаполов, наводи у свом тексту у Новој Газети, није усамљен у својим размишљањима. Наводно се у руским војним круговима већ неколико месеци расправља о томе како одбранити калињинградску ексклаву и је ли њена одбрана уопште могућа.
Иако две суседне земље не показују знакове да би хтеле да га заузму, ове владе су неизбежно већ размотриле како би могле реаговати у случају колапса Русије.
Телеграмски канал Тајне Кремља у марту је објавио непроверене тврдње да је због људских губитака у Украјини број руских војника стационираних у Калињинграду смањен за отприлике половину. Исти канал у мају је известио да се број борбено спремних јединица у Калињинградској регији "знатно смањио", коментаришући да је "свако са имало борбеног искуства послат у Украјину".
Истовремено су почеле гласине о развијању два војна сценарија за успоставу копненог коридора између Белорусије и Калињинграда кроз Литванију или Пољску, а оба укључују напад на границу и пребацивање војне опреме из Белорусије.
Само неколико дана пре Вагнерове побуне у априлу, исти канал на Телеграму открио је да извештај групе војних, економских и политичких стручњака кружи међу московским званичницима, пише Новаја Газета. У документу су наведени потенцијални потези у случају успешне контраофанзиве украјинских оружаних снага.
Пре свега, Абхазија, непризната одцепљена регија Грузије коју Москва подржава од раних 90-их, могла би бити проглашена делом Русије, што би проширило руску територију и за бираче створило привид о томе како Руси заиста "не остављају своје". Тај би потез такође осигурао нову домаћу туристичку дестинацију за званичнике и службенике сада када је Крим постао преопасан.
Друго, руске трупе би се могле вратити у Нагорно-Карабах. То је, оцењује Газета, идеја коју је могао да смисли само генерал, јер Русију доводи у проблеме и с Азербејџаном и с Турском, ствара озбиљне проблеме с војним базама у Сирији. И најгоре, то би могао бити почетак отварања "другог фронта" о чему се већ чуло с руске стране.
Постоји и трећа опција. А то је натерати Белорусију да постави коридор до Калињинграда кроз такозвани Сувалкијев јаз, уз пољско-литванску границу. Заслужни за идеју чак су узели у обзир чињеницу да су те две земље чланице НАТО-а и да би инвазија на њихову територију могла довести до рата са Северноатлантским савезом. Али према ауторима наводног извештаја, ако би пробој био брз и одлучан, НАТО једноставно не би имао довољно времена за реакцију, а када се коридор постави, биће прекасно.
Како пише руски медиј, изгледа да је план за спајање Калињинграда и Белорусије копненим мостом на уму руског војног врха већ неко време, иако је на важности добио након Вагнерове побуне 23. и 24. априла.
Међутим, питање је има ли изгледа да се спроведе у дело? Јуриј Федоров сматра да је прераспоређивање плаћеника из Вагнерове групе у Белорусију након неуспеле побуне у априлу "довело до нове политичке климе у земљи међу неким њеним суседима".
- До краја јула Белорусија је угостила око 5000 добро обучених бораца који нису били у потпуности под контролом њене владе. До 8. августа, према Украјинском већу за националну безбедност и одбрану, тај је број достигао 6.500 - пише он.
Александар Лукашенко и његов најужи круг неизбежно су забринути због потенцијала ове силе да интервенише у унутрашње послове земље, било по налогу из Москве или по Пригожиновом. Минск би такође требао бити дубоко забринут због могућности да Белорусија буде ненамерно увучена у рат у Украјини.
Могуће је да се Лукашенков коментар о томе да је "уморан од Вагнерових бораца који желе ићи на Запад" односи на ову забринутост. Исто вреди и за чланке који се стратешки објављују с времена на време о плаћеницима који се из Белорусије враћају у Русију. Последњи извештај ове врсте објављен је 8. августа, позивајући се на амерички Институт за проучавање рата, али је сутрадан демантован.
Вагнерову снагу у Белорусији и њихов потенцијал не треба подценити, сматра Федоров, будући да ће 6.500 бораца бити довољно за формирање 12-13 батаљона или две моторно-стрељачке бригаде. По борбеном потенцијалу изједначени су с белоруским копненим трупама које броје 11.700 војника, али с обзиром на разлике у обуци, није сигурно ко би победио да Вагнер изађе на улице.
Најкраћа удаљеност ваздушне линије између Белорусије и Калињинграда је око 65 км. С обзиром да би се оне реално кретале путем, удаљеност би износила 100 километара, без отпора - два и по сата. Али, очито је да ће отпора бити, и то значајног. Пољске трупе прискочиле би у помоћ свом савезнику у НАТО Литванији, а с 58.000 људи опремљених с око 650 тенкова и 1.500 оклопних борбених возила, Вагнеру би било боље да и не покуша да заузме коридор Сувалки, сматра Федоров.
Зашто су онда руски генерали уопште почели говорити о успостави копненог коридора од Белорусије до Калињинграда? Једино објашњење, сматра он, је да разговор о заузимању коридора Сувалки одвраћа пажњу од нечег другог, нечег значајног.
Највероватније коридор није био задатак који је Москва доделила Вагнеровим јединицама у Белорусији. Далеко вероватнији циљ је слање диверзантских група да дигну у ваздух возове којима се испоручује војна помоћ Украјини и уништавање аеродрома Ржешов, у Пољској, који је руском војном врху дуго био трн у оку, закључује Федоров.