"Русија може да настави" Откривен Путинов план за ову годину: Развијају нове борбене тактике, у рат шаљу чак и зависнике
Русија ће моћи да одржи своју инвазију на Украјину током целе 2026. године, чак и уз растуће економске притиске и мањак људства, док истовремено расте претња коју њене ракете и дронови представљају Европи, наводи водећи војни think танк, а преноси Гардијан.
Бастијан Гигерих, генерални директор Међународног института за стратешке студије, рекао је да постоји "мало назнака" да је "способност Русије да настави рат против Украјине већ пету годину умањена".
Think танк је известио да је Кремљ потрошио најмање 186 милијарди долара (138 милијарди фунти) на одбрану 2025. године, што представља реално повећање од 3%, односно 7,3% БДП-а земље, више него двоструко више у поређењу са уделом који издваја САД и око три пута више од нивоа у Великој Британији.
Фенела Мекгерти, стручњакиња за финансије одбране у том институту, рекла је да иако руска економија успорава, што би могло довести до "потенцијалног пада" реалне војне потрошње у током 2026. године, али да то треба посматрати у контексту неколико година снажног раста.
Војна потрошња се "удвостручила у реалном износу од 2021. године", нагласила је она, што је омогућило Русији да више улаже у војну опрему и регрутацију како би у блиској будућности наставила интензивне копнене и ваздушне нападе на Украјину.
Пре четири године, Владимир Путин је покренуо инвазију пуног обима на Украјину. Иако се мања суседна земља није урушила, Кремљ је преоријентисао економију на ратни режим и наставио да води борбе високог интензитета упркос томе што је претрпео више од 1,2 милиона погинулих и рањених.
- Упркос западним разговорима о одрживом споразуму о прекиду ватре, Русија појачава нападе на критичну инфраструктуру и урбана средишта Украјине комбинацијом крстарећих и балистичких ракета и једносмерних нападних беспилотних летелица (дронова) - додао је Гигерих.
Најџел Гоулд Дејвис, стручњак за Русију у том институту, рекао је да постоје "све већи знаци да стопа регрутације у Русији почиње да заостаје за месечним губицима" на бојном пољу, иако Москва може смањити број жртава тако што ће успорити темпо офанзива дуж украјинског фронта.
Гоулд Дејвис, бивши амбасадор Уједињеног Краљевства у Белорусији, рекао је да би наставак тог тренда могао на крају приморати Кремљ на "тренутак истине", у којем би морао да ризикује нову принудну мобилизацију и потенцијалне друштвене немире сличне онима током мобилизације у септембру 2022. године.
Русија месечно регрутује процењених 30.000 до 35.000 људи, али Гоулд Дејвис сматра да квалитет њених снага опада јер регрутери морају да посегну за "алкохоличарима, зависницима од дрога и, искрено, болеснима".
Процене руских губитака варирају. Подаци које је раније овог месеца објавило британско Министарство одбране наводе да је Русија имала 35.030 жртава у децембру и 31.713 у јануару, што је нешто мање од "скоро 40.000 месечно" колико су западни званичници навели на брифингу у понедељак.
Москва такође користи рат за развој нових борбених тактика, ракета и јуришних дронова, укључујући модернизовану верзију дрона Шахед-136 која би могла да погађа циљеве широм Европе на удаљености до 2.000 километара, као део шире војне модернизације.
Гигерих је рекао да то наглашава потребу да НАТО "повећа улагања у противракетну одбрану и системе за борбу против дронова", чија је неопходност показана када је 21 руски дрон прешао у пољски ваздушни простор прошлог септембра, због чега је затворено неколико аеродрома, а становницима три региона наложено да остану у затвореном простору.
Европске чланице НАТО-а и Канада обећале су прошлог лета да ће до 2035. повећати буџете за одбрану на 3,5% БДП-а као одговор на растућу руску претњу и захтеве администрације Доналда Трампа да Европа преузме примарну одговорност за сопствену безбедност.
Међутим, IISS је у свом годишњем извештају "Војни биланс" упозорио да ће за то бити потребна "континуирана и значајна улагања" која ће многим чланицама НАТО-а тешко пасти, јер би могла да подразумевају смањење потрошње и компромисе у другим областима.
Европи би такође било потребно време "дубоко у 2030-им годинама" да смањи своју војну зависност од САД-а, рекао је Гигерих, јер остаје зависна од непредвидиве Беле куће у погледу војних обавештајних података, рачунарства у облаку (цлоуд цомпутинг) и свемирских ресурса. Побољшање противваздушне одбране је такође приоритет, додао је он.
Србија Данас/The Гуардиан