"Rusija može da nastavi" Otkriven Putinov plan za ovu godinu: Razvijaju nove borbene taktike, u rat šalju čak i zavisnike

Bastijan Gigerih, generalni direktor Međunarodnog instituta za strateške studije, rekao je da postoji "malo naznaka" da je "sposobnost Rusije da nastavi rat protiv Ukrajine već petu godinu umanjena".

Think tank je izvestio da je Kremlj potrošio najmanje 186 milijardi dolara (138 milijardi funti) na odbranu 2025. godine, što predstavlja realno povećanje od 3%, odnosno 7,3% BDP-a zemlje, više nego dvostruko više u poređenju sa udelom koji izdvaja SAD i oko tri puta više od nivoa u Velikoj Britaniji.

Fenela Mekgerti, stručnjakinja za finansije odbrane u tom institutu, rekla je da iako ruska ekonomija usporava, što bi moglo dovesti do "potencijalnog pada" realne vojne potrošnje u tokom 2026. godine, ali da to treba posmatrati u kontekstu nekoliko godina snažnog rasta.

Vojna potrošnja se "udvostručila u realnom iznosu od 2021. godine", naglasila je ona, što je omogućilo Rusiji da više ulaže u vojnu opremu i regrutaciju kako bi u bliskoj budućnosti nastavila intenzivne kopnene i vazdušne napade na Ukrajinu.

Pre četiri godine, Vladimir Putin je pokrenuo invaziju punog obima na Ukrajinu. Iako se manja susedna zemlja nije urušila, Kremlj je preorijentisao ekonomiju na ratni režim i nastavio da vodi borbe visokog intenziteta uprkos tome što je pretrpeo više od 1,2 miliona poginulih i ranjenih.

- Uprkos zapadnim razgovorima o održivom sporazumu o prekidu vatre, Rusija pojačava napade na kritičnu infrastrukturu i urbana središta Ukrajine kombinacijom krstarećih i balističkih raketa i jednosmernih napadnih bespilotnih letelica (dronova) - dodao je Gigerih.

Najdžel Gould Dejvis, stručnjak za Rusiju u tom institutu, rekao je da postoje "sve veći znaci da stopa regrutacije u Rusiji počinje da zaostaje za mesečnim gubicima" na bojnom polju, iako Moskva može smanjiti broj žrtava tako što će usporiti tempo ofanziva duž ukrajinskog fronta.

Gould Dejvis, bivši ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Belorusiji, rekao je da bi nastavak tog trenda mogao na kraju primorati Kremlj na "trenutak istine", u kojem bi morao da rizikuje novu prinudnu mobilizaciju i potencijalne društvene nemire slične onima tokom mobilizacije u septembru 2022. godine.

Rusija mesečno regrutuje procenjenih 30.000 do 35.000 ljudi, ali Gould Dejvis smatra da kvalitet njenih snaga opada jer regruteri moraju da posegnu za "alkoholičarima, zavisnicima od droga i, iskreno, bolesnima".

Procene ruskih gubitaka variraju. Podaci koje je ranije ovog meseca objavilo britansko Ministarstvo odbrane navode da je Rusija imala 35.030 žrtava u decembru i 31.713 u januaru, što je nešto manje od "skoro 40.000 mesečno" koliko su zapadni zvaničnici naveli na brifingu u ponedeljak.

Moskva takođe koristi rat za razvoj novih borbenih taktika, raketa i jurišnih dronova, uključujući modernizovanu verziju drona Šahed-136 koja bi mogla da pogađa ciljeve širom Evrope na udaljenosti do 2.000 kilometara, kao deo šire vojne modernizacije.

Gigerih je rekao da to naglašava potrebu da NATO "poveća ulaganja u protivraketnu odbranu i sisteme za borbu protiv dronova", čija je neophodnost pokazana kada je 21 ruski dron prešao u poljski vazdušni prostor prošlog septembra, zbog čega je zatvoreno nekoliko aerodroma, a stanovnicima tri regiona naloženo da ostanu u zatvorenom prostoru.

Evropske članice NATO-a i Kanada obećale su prošlog leta da će do 2035. povećati budžete za odbranu na 3,5% BDP-a kao odgovor na rastuću rusku pretnju i zahteve administracije Donalda Trampa da Evropa preuzme primarnu odgovornost za sopstvenu bezbednost.

Međutim, IISS je u svom godišnjem izveštaju "Vojni bilans" upozorio da će za to biti potrebna "kontinuirana i značajna ulaganja" koja će mnogim članicama NATO-a teško pasti, jer bi mogla da podrazumevaju smanjenje potrošnje i kompromise u drugim oblastima.

Evropi bi takođe bilo potrebno vreme "duboko u 2030-im godinama" da smanji svoju vojnu zavisnost od SAD-a, rekao je Gigerih, jer ostaje zavisna od nepredvidive Bele kuće u pogledu vojnih obaveštajnih podataka, računarstva u oblaku (cloud computing) i svemirskih resursa. Poboljšanje protivvazdušne odbrane je takođe prioritet, dodao je on.

Srbija Danas/The Guardian