"Русија погрешно проценила Украјину" Путинова одлука постала лош потез?! Кремљ имао другачија очекивања
"У раним јутарњим сатима 24. фебруара 2022, док сам стајао на залеђеном крову једног кијевског хотела, помисао да ће Русија покренути свеобухватан напад на Украјину, и даље се чинила готово незамисливом", пише Метју Ченс за CNN.
Он наводи да је Владимир Путин показао склоност коришћењу руске војне силе и подсећа да су његови ратови у Чеченији, Грузији и Сирији, као и војне акције на Криму и у источној Украјини, донели успех уз релативно ниске трошкове.
Додаје да је инвазија на другу највећу европску земљу, одмах иза саме Русије, представљала потенцијално катастрофалан сценарио који би, како пише, натерао хладног стратега попут Путина да добро промисли, али да се то није догодило.
Према његовом тексту, протекле четири године сукоба разоткриле су низ погрешних претпоставки, укључујући уверење да ће Украјина бити преслаба и превише неорганизована да се одупре тоталној инвазији, као и перцепцију непобедивости руске војске.
Позивајући се на истраживање института Royal Унитед Сервицес Институте (РУСИ), Ченс пише да је Кремљ очекивао да ће руске снаге преузети контролу над Украјином за само 10 дана, али се, више од 1.450 дана касније, тај план показао као темељна погрешна процена.
Наводи да је стварна цена рата у Русији под строгом контролом информација и да се званични подаци о жртвама не објављују, али се позива на процене Центер фор Стратегиц анд Интернатионал Студиес (ЦСИС), према којима су руски губици, мртви и рањени, готово 1,2 милиона од почетка тоталне инвазије, док се украјински губици процењују на између 500.000 и 600.000.
Цитира и део извештаја ЦСИС-а према којем су ти губици већи од жртава које је претрпела "било која велика сила у било ком рату од Другог светског рата".
Ченс за CNN пише да се у Москви рат на површини чини далеким, али истиче да постоје знаци растућих финансијских потешкоћа повезаних с ратном економијом.
Наводи да је руска војна потрошња порасла и да је Русија 2025. године постала девета највећа економија на свету према Међународном монетарном фонду, али упозорава на проблеме попут великих бонуса за регрутацију, недостатка радне снаге и раста цена хране.
