Ево шта се дешава 41. дана рата у Ирану: Примирје на папиру, док рат букти на терену - Прети нова експлозија сукоба?
Рат између Ирана, Сједињених Америчких Држава и Израела ушао је у 41. дан, а иако је најављен двонедељни прекид ватре, ситуација на Блиском истоку далеко је од смиривања.
Споразум, који је уз посредовање Пакистана требало да донесе предах и омогући поновно отварање Ормуског мореуза – кључне тачке за светску нафту – већ је озбиљно уздрман. Док Вашингтон и Техеран размењују оптужбе о кршењу договора, Израел наставља жестоке нападе на Либан, тврдећи да та земља није део примирја, чиме се сукоб додатно шири и компликује.
Најновији талас насиља донео је један од најкрвавијих дана рата – разрушене зграде, облаци дима и стотине жртава у Либану, где су израелски удари усмерени на Хезболах, али погађају и цивилна подручја. Само у једном дану погинуло је више од 300 људи, док је више од 1.000 рањено. Истовремено, Хезболах је одговорио ракетним нападима на север Израела, чиме је потврђено да се фронт фактички проширио, упркос формалном примирју између САД и Ирана.
Политичке поруке додатно подижу тензије. Амерички председник Доналд Трамп поручује да ће америчке снаге остати у региону и запретио новом војном акцијом ако Иран не испуни споразум, док израелски премијер Бењамин Нетањаху најављује наставак операција против Хезболаха „где год је потребно“. С друге стране, нови врховни вођа Ирана Моџтаба Хамнеи јасно поручује да Техеран „не жели рат, али неће одустати“, уз отворене претње осветом и упозорења да су ракете спремне за лансирање уколико напади на Либан не престану.
У сенци сукоба води се и тиха дипломатска борба. У току су преговори о трајном примирју, а састанци између САД и Ирана уз посредовање Пакистана тек треба да дају конкретне резултате. Истовремено, најављују се и директни преговори Израела и Либана у Вашингтону, што многи виде као потенцијалну прекретницу. Ипак, неповрење је огромно, а сваки нови напад додатно урушава крхку шансу за мир.
Резиме 41 дана рата
Рат који је почео као директан сукоб Ирана са САД и Израелом брзо је прерастао у регионални конфликт са више фронтова – Иран, Либан, Црвено море и Ормуски мореуз постали су кључне тачке сукоба. Убијено је више од 3.000 људи у Ирану, укључујући велики број цивила и деце, док су у Либану хиљаде страдале у борбама Израела и Хезболаха.
Један од кључних момената био је покушај Ирана да затвори Ормуски мореуз, кроз који пролази око петине светске нафте, што је изазвало хаос на тржишту и нагле скокове цена енергената. Иако је споразум о прекиду ватре предвидео његово отварање, саобраћај је и даље ограничен, а глобална економија под притиском.
Иран тврди да је из сукоба изашао као победник и представио план од 10 тачака који укључује укидање санкција, повлачење америчких снага и задржавање нуклеарног програма, док САД и Израел тврде да су значајно ослабили иранске капацитете и њихове савезнике у региону.
Највећи проблем остаје то што рат фактички није заустављен – примирје важи само делимично и не обухвата све фронтове. Сукоби у Либану, напади дроновима и ракетама, као и сталне претње ескалацијом показују да регион стоји на ивици још већег рата.
Ако преговори у наредним данима пропадну, Блиски исток би могао да уђе у још бруталнију фазу сукоба – са последицама које би се осетиле широм света.