Руски генерали постају мете: Талас мистериозних ликвидација тресе војни врх - Још један Путинов човек страдао у експлозији, више од 15 погинулих

Дана 9. јуна, експлозивна направа постављена испод аутомобила марке BMW активирана је у тренутку када је возач кренуо да напушта паркинг, објавио је независни руски медиј The Инсидер.

Тај медиј идентификовао је погинулог као генерал-потпуковника Дамира Давидова, званичника руског Министарства одбране задуженог за снабдевање ракетама и артиљеријском муницијом руских снага које ратују у Украјини.

Место напада било је посебно упечатљиво. Експлозија се догодила на око 350 метара од локације на којој је у априлу 2025. године у бомбашком нападу на аутомобил убијен генерал-потпуковник Јарослав Москалик, заменик начелника Главне оперативне управе Генералштаба Русије.

Неколико месеци пре Москаликове смрти, у Москви је убијен још један високи руски официр, пренео је Fox News.

Генерал-потпуковник Игор Кирилов, командант руских јединица за нуклеарну, биолошку и хемијску заштиту, погинуо је када је експлодирала бомба сакривена у електричном тротинету испред једне стамбене зграде. Извор из украјинске Службе безбедности (СБУ) рекао је агенцији Ројтерс да је управо та служба извела ову операцију.

Заједно посматрани, ови напади представљају део ширег обрасца атентата и покушаја атентата усмерених против високих руских војних званичника, кампање која, према речима извора из једне европске обавештајне службе, сада разоткрива тензије унутар самог Путиновог безбедносног система.

Од када је Русија у фебруару 2022. године покренула инвазију на Украјину, бројни високи руски војни званичници погинули су у ракетним ударима, нападима дроновима, експлозијама аутомобила, несрећама и борбама на првој линији фронта.

Према наводима извора из европске обавештајне службе, тај низ губитака сада подстиче унутрашње сукобе између руске војске и Федералне службе безбедности (ФСБ), моћне унутрашње безбедносне агенције која је наследница совјетског КГБ.

- Постоје унутрашња трвења између руских безбедносних институција,  рекао је извор из европске обавештајне службе.

- Руска војска жели да ФСБ гарантује физичку заштиту руским генералима, али се ФСБ противи преузимању одговорности за војску.

Овај спор одражава дубље ривалство унутар система руског председника Владимира Путина, у којем безбедносне службе већ дуго имају повлашћен положај у односу на оружане снаге, наводи више извора.

-Ово сеже још у совјетско доба, рекао је извор из европске обавештајне службе. "Безбедносне службе не воле војску, а војска не воли безбедносне службе".

Централна тензија, према речима извора из европске обавештајне службе и руске опозиционе фигуре Максима Каца, налази се унутар Путиновог сопственог система: рат је појачао значај војске на бојном пољу, док политичка структура у Москви и даље третира генерале као потенцијалну претњу.

Резултат је парадокс за Кремљ. Русији су потребни њени војни команданти да би одржала рат, али безбедносне службе које доминирају Путиновим системом изгледа нерадо преузимају одговорност за њихову заштиту.

Потврђено је да је најмање 15 руских генерала убијено од почетка инвазије великих размера, према подацима независног руског медија Медиазона.

Међу жртвама је пет генерал-потпуковника, седам генерал-мајора и три бивша генерала. Неки су погинули далеко од Москве, ближе бојном пољу.

Генерал-потпуковник Олег Цоков, заменик команданта руског Јужног војног округа, погинуо је у јулу 2023. године у украјинском ракетном нападу на град Берђанск који су окупирали Руси. Генерал-мајор Сергеј Горјачев, начелник штаба 35. комбиноване армије, погинуо је у јуну 2023. године током украјинске контраофанзиве у Запорошкој области. Генерал-мајор Владимир Завадски, заменик команданта 14. армијског корпуса, погинуо је у близини Кринкија на југу Украјине у новембру 2023. године.

Други су погођени унутар Русије или на територији коју контролише Русија.

Генерал-потпуковник Александар Отрошченко, високи командант руског ваздухопловства, погинуо је у паду војног транспортног авиона изнад окупираног Крима у марту 2026. године. Пензионисани генерал-мајор Канамат Боташев, који је летео за Вагнер групу, погинуо је у мају 2022. године након што је његов Су-25 оборен изнад Луганске области Украјине.

Губици су почели у првим недељама инвазије на Украјину, када су погинули генерал-мајор Андреј Суховецки, заменик команданта руске 41. комбиноване армије, и генерал-мајор Владимир Фролов, заменик команданта 8. армије.

Кац је рекао да је војска дуго заузимала рањив положај унутар руске структуре моћи.

-У Русији је ФСБ највећа и најмоћнија безбедносна организација, а сам Путин потиче из тог система, рекао је Кац.

-Војска, с друге стране, одувек је била доживљавана од стране ових људи као претња.

Кац је рекао да се Кремљ историјски плашио популарних војних личности јер је војска једна од ретких институција са капацитетом да изазове политичку моћ.

-Нећете наћи руске војнике на високим владиним позицијама. Још од Стаљина, плаше се војске. Кад год постоји релативно позната војна личност са сопственим именом, они се некако носе са тим легално, или као са Јевгенијем Пригожином, или као са другим генералима. У Русији не постоји тако нешто као популарни генерал.

Кац тврдио да чак и током ратног времена, када се очекује да војска добије статус, Путинов систем држи војску политички слабом.

-Војска не учествује у доношењу одлука. Сада се финансира, али све иде на рат. Генерали су богати, али не као министри или људи из ФСБ. Међу елитом, они су најограниченији.

Та динамика, сматра Кац, помаже да се објасни зашто руски генерали можда не желе да ФСБ буде одговоран за њихову заштиту.

- За њих је ФСБ много већа претња него украјинска војска. Украјинска војска повремено убије генерала. ФСБ много брже ставља генерале у затвор.

Европски обавештајни извор рекао је да убиства нису важна само због оперативних губитака, већ и због психолошког ефекта унутар руске војске.

-Путин разуме да губитак истакнутих руских генерала може утицати на морал унутар руске војске, који је већ низак из руске перспективе, рекао је извор.

Очигледни компромис, према европском обавештајном извору, био је пребацивање одговорности са ФСБ.

-ФСБ није желео да се бави војном заштитом, па би се служба безбедности руске председничке администрације бринула о тим генералима, рекао је извор.

Кац је рекао да би унутрашњи притисак на Путина могао да се сукоби и са руским парламентарним изборима у септембру тренутком који, како верује, западни посматрачи углавном игноришу.

Рекао је да гласање неће бити слободно и да се очекује да ће Кремљ манипулисати резултатима. Али је тврдио да ако јавна подршка Путиновој странци Јединствена Русија нагло опадне, режиму може постати теже да званичне резултате представи веродостојним.

-Сви већ знају које ће резултате објавити. Питање је да ли ће ико поверовати тим резултатима.

Кац је рекао да Путинов систем дуго зависи не само од контроле, већ и од перцепције да Кремљ и даље ужива широку јавну подршку.

-Путин никада није владао у ситуацији у којој нема већину. Његов легитимитет почива на томе да сви верују да има већинску подршку. Када сви поверују да нема већину и да није само мало варао већ је једноставно извукао резултате, то је друга прича, уверен је Кац.

Упоредио је потенцијални изазов са ауторитарним системима који су приморани да пређу са контролисане популарности на отворену присилу.

-Путин не може да изгуби као Орбан. Али ако сви у Русији знају да су сви гласали против њега и да је он извукао резултате у своју корист, то би била нова ситуација. Он никада раније није био у тој позицији.