Још четири државе на Балкану обојене у црвено: Турској прети МЕГАЗЕМЉОТРЕС и стотине хиљада жртава, а научници тврде да су и ове земље у опасности - ево шта се дешава са Србијом (МАПА)

Како смо раније пренели, Истанбулу - турском граду у ком живи око 16 милиона људи, прети разоран земљотрес. Међутим, још четири земље у Европи, од којих су неке на Балкану, означене су црвеном бојом на мапи опасности од потреса коју је направила Европска платформа за процену сеизмичке опасности и ризика (ЕФЕХР).

Поред Турске, која је делом у Европи и у којој је би мега земљотрес могао да однесе стотине хиљада живота, земље са највећим ризиком од земљотреса на Старом континенту су:

• Грчка
• Албанија
• Италија
• Румунија

Неке земље Балкана у црвеном, а Србија у наранџастом

Следе их остале земље на Балкану. Како се може видети на мапи, чак је и већи део Србије означен тамнијом бојом - углавном тамнонаранџастом, а што је боја тамнија - то је већи ризик од разорног потреса:

• подручја ниског ризика обојена су белом, плавом и зеленом бојом
• подручја умереног ризика су жуте и наранџасте боје
• подручја високог ризика су тамноцрвене и љубичасте боје

Међутим, опасност од земљотреса је такође значајна у неким деловима:

• Аустрије
• Белгије
• Француске
• Немачке
• Исланда
• Норвешке
• Португала
• Словеније
• Шпаније
• Швајцарске

Како упозоравају стручњаци, чак и у регионима са ниским или умереним сеизмичким ризиком, земљотреси могу да се догоде у било ком тренутку. Реч је, иначе, о тренутно важећем европском научном моделу из 2021, будући да се овакви модели не праве сваке године или на недељном нивоу као што је то случај са временском прогнозом.

- Мапа опасности од земљотреса приказује очекивани ниво подрхтавања тла на одређеној локацији услед будућих потенцијалних земљотреса који би се могли да се догоде локално или на већој удаљености - објашњено је на сајту ЕФЕХР-а.

Где у Европи земљотреси могу да изазову највеће последице

С друге стране, мапа ризика од земљотреса показује где би они у Европи могли да изазову највеће последице, јер комбинује очекивану материјалну штету и број жртава, узимајући у обзир и разлике у развијености и отпорности држава.

У подручјима са веома високим индексом ризика (тамноцрвена боја) очекује се просечан годишњи економски губитак до 65 милиона евра, док број жртава може премашити 30 годишње. У подручјима са умереним индексом ризика (од плаве до црвене боје), очекивани губици могу да износе до 25 милиона евра, уз до две жртве годишње, наводи ЕФЕХР.

Главни фактори који утичу на ризик од земљотреса су старост објеката, висока сеизмичка опасност и густина насељености урбаних подручју.

Примери места са високим ризиком од земљотреса, који већ имају историју разорних земљотреса, јесу велики градови попут:

• Истанбула и Измира у Турској
• Катаније и Напуља у Италији
• Букурешта у Румунији
• Атине у Грчкој

Међутим, натпросечан ризик постоји и у градовима попут:

• Загреба (Хрватска)
• Тиране (Албанија)
• Софије (Бугарска)
• Лисабона (Португал)
• Брисела (Белгија)
• Базела (Швајцарска)

Ризик мањи у градовима који су мање изложени, попут Берлина (Немачка), Лондона (Велика Британија) и Париза (Француска). Исланд је познат по веома честим сеизмичким активностима, али због малог броја становника и карактеристика градње, укупни ризик од земљотреса је ограничен у поређењу са другим европским регионима, стоји на сајту Европске платформе за процену сеизмичке опасности и ризика.

Србија Данас/Блиц