"Руско небо је пуно рупа" Рат у Украјини дубоко зашао у саму Русију, а ова фотографија пуно говори (ФОТО/ВИДЕО)

Према подацима Украјинске службе безбедности (СБУ), скоро 160 успешних напада дронова и ракета извршено је на постројења за пумпање и рафинирање нафте у 2024. години, што је довело до несташице горива и смањења капацитета руских рафинерија за 37 процената.

Пумпање и рафинирање нафте чине око 90 процената руског одбрамбеног буџета, тако да су то легитимне мете, недавно је рекао шеф СБУ Васил Маљук.

-Ово су прљаве нафтне рубље које финансирају рат против нас, рекао је Маљук.

У међувремену, Кремљ се бори да одговори на украјинске нападе.

Прошлог уторка, руски лидер Владимир Путин потписао је закон којим се дозвољава слање резервиста да бране критичну инфраструктуру, као што су рафинерије нафте, од напада дронова.

У пракси, то вероватно значи повећање броја мобилних јединица противваздушне одбране састављених од војника који управљају митраљезима монтираним на камионима, руска идеја која је раније била исмевана.

Фотографија на којој су два руска војника како стоје поред пикапа са противавионским топом постављеним у близини Кремља постала је вирална 26. октобра, када је Москва била под великим нападима дронова.

Фотографија, објављена на прокремљовским Телеграм каналима, брзо је постала симбол колико је Путинов рат против Украјине дубоко зашао у саму Русију.

-Три дана од Кијева до два момка који бране Москву. Срамота, написала је недавно на X политичка коментаторка Меган Мобс, ћерка специјалног изасланика САД за Украјину Кита Келога.

Руски систем противваздушне одбране на ивици снаге

Иако се руска војска често сматра другом најмоћнијом на свету, после америчке, стручњаци тврде да су корупција, године рата, прерасподела снага и стални украјински удари ослабили не само њене снаге на првој линији фронта, већ су и исцрпели њен систем противваздушне одбране.

-Русија је изгубила много система противваздушне одбране у последње две године, тако да вероватно постоји много празнина у покривености које омогућавају успешне нападе, рекао је за Кијев Индепендент војни аналитичар Саша Брухман из лондонског Међународног института за стратешке студије (IISS).

Жорж Барос, шеф тима за Русију и геопросторне обавештајне податке (ГЕОИНТ) у Институту за проучавање рата (ISW), каже да Русија сада концентрише већину своје противваздушне одбране око украјинског фронта и неколико стратешких региона.

-Када прођете тај почетни 'љуштура' део око бојишта у Украјини, постоје празнине и рањивости у остатку Русије, приметио је Барос.

Украјина је већ неколико пута раније искористила ове празнине. У једном од импресивнијих напада, у априлу, дрон натоварен експлозивом погодио је фабрику дронова Шахед у Татарстану, више од 1.000 километара од украјинске границе. Барос каже да је напад показао да је руска радарска покривеност на великим даљинама неуједначена и да је њена способност пресретања спорих мета ограничена.

Међутим, ситуација око Москве је другачија.

Престоница и околни регион су јако заштићени, са више слојева радарских и ракетних система.

-Постоји велика концентрација руских противваздушних снага око Москве. Нашим беспилотним летелицама је тешко да дођу до центра града, рекао је Олексиј, украјински официр задужен за координацију четири јединице противваздушне одбране које чувају север Кијева.

Ипак, каже он, фотографија два војника са митраљезом на пикапу испред Кремља „нема много тактичког смисла“.

-Кремљ, маузолеј и ова мобилна противваздушна посада – ово није место где треба обарати дронове. Не пуца се на сопствене културне знаменитости, додао је Олексиј.

Он верује да је снимак био намењен домаћој публици.

„Служи да убеди Русе да су њихови свети симболи – Кремљ, Црвени трг – заштићени. Мислим да се више ради о обликовању наратива него о стварној одбрани“, закључио је Олексиј.

Хронични украјински проблем

Поставља се и питање колико би ове јединице могле бити корисне. Олексиј каже да су биле „јефтине“ и „ефикасне“ за Украјину када је Русија почела да лансира дронове Шахед 2022. године, али побољшања у тактици и технологији учинила су ове јединице неефикасним. „Сада дронови лете на више од 2.000 метара и ове групе више нису толико ефикасне“, приметио је.

Али упркос свим рупама и недостацима руске противваздушне одбране, постоји један очигледан проблем за Кијев, а то је недостатак оружја за искоришћавање ових слабости. Иако је Кијев имао успеха са дроновима дугог домета са експлозивним пуњењем од неколико десетина килограма, они никада неће имати исту ударну моћ као крстареће ракете.

Међутим, постоји још један украјински производ, хваљена ракета "Фламинго", велика ракета са огромном бојевом главом од 1.150 килограма и дометом од чак 3.000 километара.

Упркос томе што је украјински председник Володимир Зеленски последњих месеци потврдио њихову употребу у борбеним условима и најавио да ће ускоро ући у масовну производњу, чини се да ове ракете још увек присутне у украјинском арсеналу у значајним количинама.

Извор:Србија Данас/Јутарњи