"Rusko nebo je puno rupa" Rat u Ukrajini duboko zašao u samu Rusiju, a ova fotografija puno govori (FOTO/VIDEO)
Ukrajinski dronovi, a povremeno i rakete, već mesecima prave haos širom Rusije.
Prema podacima Ukrajinske službe bezbednosti (SBU), skoro 160 uspešnih napada dronova i raketa izvršeno je na postrojenja za pumpanje i rafiniranje nafte u 2024. godini, što je dovelo do nestašice goriva i smanjenja kapaciteta ruskih rafinerija za 37 procenata.
Pumpanje i rafiniranje nafte čine oko 90 procenata ruskog odbrambenog budžeta, tako da su to legitimne mete, nedavno je rekao šef SBU Vasil Maljuk.
-Ovo su prljave naftne rublje koje finansiraju rat protiv nas, rekao je Maljuk.
U međuvremenu, Kremlj se bori da odgovori na ukrajinske napade.
Prošlog utorka, ruski lider Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se dozvoljava slanje rezervista da brane kritičnu infrastrukturu, kao što su rafinerije nafte, od napada dronova.
U praksi, to verovatno znači povećanje broja mobilnih jedinica protivvazdušne odbrane sastavljenih od vojnika koji upravljaju mitraljezima montiranim na kamionima, ruska ideja koja je ranije bila ismevana.
Fotografija na kojoj su dva ruska vojnika kako stoje pored pikapa sa protivavionskim topom postavljenim u blizini Kremlja postala je viralna 26. oktobra, kada je Moskva bila pod velikim napadima dronova.
Fotografija, objavljena na prokremljovskim Telegram kanalima, brzo je postala simbol koliko je Putinov rat protiv Ukrajine duboko zašao u samu Rusiju.
-Tri dana od Kijeva do dva momka koji brane Moskvu. Sramota, napisala je nedavno na X politička komentatorka Megan Mobs, ćerka specijalnog izaslanika SAD za Ukrajinu Kita Keloga.
Ruski sistem protivvazdušne odbrane na ivici snage
Iako se ruska vojska često smatra drugom najmoćnijom na svetu, posle američke, stručnjaci tvrde da su korupcija, godine rata, preraspodela snaga i stalni ukrajinski udari oslabili ne samo njene snage na prvoj liniji fronta, već su i iscrpeli njen sistem protivvazdušne odbrane.
-Rusija je izgubila mnogo sistema protivvazdušne odbrane u poslednje dve godine, tako da verovatno postoji mnogo praznina u pokrivenosti koje omogućavaju uspešne napade, rekao je za Kijev Independent vojni analitičar Saša Bruhman iz londonskog Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS).
Žorž Baros, šef tima za Rusiju i geoprostorne obaveštajne podatke (GEOINT) u Institutu za proučavanje rata (ISW), kaže da Rusija sada koncentriše većinu svoje protivvazdušne odbrane oko ukrajinskog fronta i nekoliko strateških regiona.
-Kada prođete taj početni 'ljuštura' deo oko bojišta u Ukrajini, postoje praznine i ranjivosti u ostatku Rusije, primetio je Baros.
Ukrajina je već nekoliko puta ranije iskoristila ove praznine. U jednom od impresivnijih napada, u aprilu, dron natovaren eksplozivom pogodio je fabriku dronova Šahed u Tatarstanu, više od 1.000 kilometara od ukrajinske granice. Baros kaže da je napad pokazao da je ruska radarska pokrivenost na velikim daljinama neujednačena i da je njena sposobnost presretanja sporih meta ograničena.
Međutim, situacija oko Moskve je drugačija.
Prestonica i okolni region su jako zaštićeni, sa više slojeva radarskih i raketnih sistema.
-Postoji velika koncentracija ruskih protivvazdušnih snaga oko Moskve. Našim bespilotnim letelicama je teško da dođu do centra grada, rekao je Oleksij, ukrajinski oficir zadužen za koordinaciju četiri jedinice protivvazdušne odbrane koje čuvaju sever Kijeva.
Ipak, kaže on, fotografija dva vojnika sa mitraljezom na pikapu ispred Kremlja „nema mnogo taktičkog smisla“.
-Kremlj, mauzolej i ova mobilna protivvazdušna posada – ovo nije mesto gde treba obarati dronove. Ne puca se na sopstvene kulturne znamenitosti, dodao je Oleksij.
On veruje da je snimak bio namenjen domaćoj publici.
„Služi da ubedi Ruse da su njihovi sveti simboli – Kremlj, Crveni trg – zaštićeni. Mislim da se više radi o oblikovanju narativa nego o stvarnoj odbrani“, zaključio je Oleksij.
Hronični ukrajinski problem
Postavlja se i pitanje koliko bi ove jedinice mogle biti korisne. Oleksij kaže da su bile „jeftine“ i „efikasne“ za Ukrajinu kada je Rusija počela da lansira dronove Šahed 2022. godine, ali poboljšanja u taktici i tehnologiji učinila su ove jedinice neefikasnim. „Sada dronovi lete na više od 2.000 metara i ove grupe više nisu toliko efikasne“, primetio je.
Ali uprkos svim rupama i nedostacima ruske protivvazdušne odbrane, postoji jedan očigledan problem za Kijev, a to je nedostatak oružja za iskorišćavanje ovih slabosti. Iako je Kijev imao uspeha sa dronovima dugog dometa sa eksplozivnim punjenjem od nekoliko desetina kilograma, oni nikada neće imati istu udarnu moć kao krstareće rakete.
Međutim, postoji još jedan ukrajinski proizvod, hvaljena raketa "Flamingo", velika raketa sa ogromnom bojevom glavom od 1.150 kilograma i dometom od čak 3.000 kilometara.
Uprkos tome što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poslednjih meseci potvrdio njihovu upotrebu u borbenim uslovima i najavio da će uskoro ući u masovnu proizvodnju, čini se da ove rakete još uvek prisutne u ukrajinskom arsenalu u značajnim količinama.
Izvor:Srbija Danas/Jutarnji
