"Следи најкритичнији тренутак рата" Украјинци се спремају за ПАКЛЕНУ ЗИМУ, Руси гомилају балистичке ракете - ОВО би могло да пресуди

Изложени готово непрестаним нападима од почетка рата у фебруару 2022. године, становници су већ искусни у преживљавању хладних периода током ваздушних удара и редовних несташица струје.

Међутим, дуготрајне температуре испод нуле прошле зиме донеле су нову врсту недаћа, узрокованих вишенедељним прекидима у испоруци грејања, воде и раду канализације у великим градовима, укључујући Кијев.

Док је сећање на та искуства још свеже, а уз то се суочавају са све софистициранијим руским дроновима и недостатком пресретача, многи се припремају за оно што предстоји. Неки размишљају о пресељењу унутар земље или чак одласку у иностранство. Други набављају огрев или купују опрему и одећу како би лакше поднели зиму.

Пољски премијер Доналд Туск изјавио је да ће ово бити најкритичнији тренутак рата до сада. Нови украјински премијер, Сергиј Корецки, свестан је размера изазова и наводи да влада приликом планирања рачуна са најгорим могућим условима.

- Једина ствар на коју не рачунам јесте блаже време - рекао је он у интервјуу у Кијеву овог месеца.

Ахилова пета Украјине је систем централног грејања који доминира у њеним градовима. Ови системи се ослањају на фиксну инфраструктуру, попут комбинованих постројења за производњу топлотне и електричне енергије, која пумпају топлу воду кроз мрежу цеви до вишеспратних стамбених зграда. Уколико дође до оштећења неког великог постројења, читаве четврти могу остати без грејања. А ако брза поправка није могућа, системи се морају испразнити како би се спречило смрзавање воде и пуцање цеви, што додатно продужава патњу током периода екстремне хладноће.

Управо то се догодило прошле зиме у кијевској четврти Тројешчина, где су стотине хиљада становника трпеле несташице грејања, поред прекида у снабдевању струјом и водом, док су се температуре спуштале испод -20 степени Целзијуса.

Овог пута, Ана Сторож, тридесетпетогодишња менаџерка продаје у продавници професионалне спортске опреме, одлучила је да се пресели. Заједно са супругом и ћерком, већ је напустила свој стан са две спаваће собе у деветоспратници на левој обали Кијева и преселила се у кућу у Вита-Литовској, селу удаљеном око 30 километара од главног града. Кућа је некада припадала њеним покојним свекру и свекрви и, иако је тренутно у фази реновирања, њена предност је то што поседује пећ на дрва.

- Могу да живим без струје, то није проблем - рекла је она.

- Али свако има своју границу издржљивости, а моја се завршава тамо где престаје грејање.

Она није усамљена у томе: панична куповина је од прошле године подигла цену огревног дрвета за око 70–80 одсто, навела је она.

Марина Абрамијан, тридесетчетворогодишња координаторка кампања у организацији "Гринпис Украјина", разматрала је могућност изнајмљивања или чак куповине старе куће која поседује пећ на дрва негде изван Кијева. Ипак, одустала је од те идеје из безбедносних разлога, страхујући од непредвидивих ваздушних напада или чак нове офанзиве са севера, каква се догодила почетком 2022. године. Ово је трећи пут да рат из корена мења живот Марине Абрамијан. Њена јерменска породица се 1995. године преселила из Степанакерта, у региону Нагорно-Карабах, након прве фазе рата између Јерменије и Азербејџана, и настанила се у Доњецку, граду на истоку Украјине.

Побуњеници које је подржавала Русија тамо су 2014. године прогласили републику, а Абрамијан је поново била принуђена да побегне. Пре него што се одселила, недељу дана је била без воде због борби у близини Доњецка.

- Бити без воде је ужасно; мислим да је то вероватно најгора ствар - рекла је Абрамијан.

У главном граду та претња се остварила прошле зиме, када су се многи становници суочили са вишедневним прекидима у снабдевању водом. Смањење ризика од понављања такве ситуације представља својеврстан тест за нову владу на чијем је челу Корецки, бивши директор украјинских енергетских компанија.

У интервјуу, Корецки је обећао да ће проширити мрежу такозваних "пунктова непобедивости" широм земље - привремених склоништа која се напајају дизел-генераторима, а где људи могу да се угреју, напуне своје уређаје и добију топле оброке. Такође је позвао стране партнере Украјине да пошаљу екипе за поправке како би помогли својим колегама у обнављању снабдевања електричном енергијом, грејањем и водом.

Европски савезници већ помажу оним чиме располажу, укључујући резервне делове за електране и опрему за грејање, према речима особе упознате са овим активностима, која је желела да остане анонимна јер процес није јаван.

Још ефикасније би било обезбеђивање додатних пресретача за америчке системе противваздушне одбране "Патриот", који су преко потребни за супротстављање руским балистичким ракетама. Те ракете наносе нека од најтежих оштећења украјинској инфраструктури, укључујући енергетске објекте. Од августа, Русија је значајно смањила њихову употребу у корист дронова на млазни погон, што наводи на закључак да Москва можда гомила то оружје за нападе на украјинску енергетску инфраструктуру и систем грејања током хладног периода, који обично почиње крајем октобра или почетком новембра.

Председник Володимир Зеленски је у августу рекао новинарима да је земљи потребно најмање 300 пресретача за "Патриот" за предстојећу зиму и предложио да САД продају Украјини између 5% и 10% својих залиха.

- Америка би могла да попуни своје залихе, а ми бисмо могли да пребродимо зиму - рекао је Зеленски. Одговор САД остаје нејасан.

Европски лидери планирају да лобирају код председника Доналда Трампа да обезбеди додатне системе "Патриот" за Украјину, док светски лидери ове недеље присуствују састанцима Уједињених нација у Њујорку. Такође ће подстицати друге земље, укључујући Уједињено Краљевство и Јапан, да пруже финансијску подршку Кијеву. Немачка и неке европске земље саопштиле су овог месеца да ће купити додатне системе "Патриот" и послати ракете из сопствених залиха како би помогле у одбијању очекиваног руског зимског напада.

Ипак, неки савезници Кијева и даље страхују од онога што предстоји. Један високи европски званичник изразио је забринутост да би Украјина, уколико не успе да преброди зиму, на крају могла да изгуби рат.

Други савезници су мање песимистични и верују да ће Украјина, чак и уз озбиљан недостатак пресретача, успети да се избори са тешкоћама. Док рат улази у пету годину, наратив о његовом току се стално мења, наводи високи званичник НАТО-а; ​​он истиче да је ситуација током лета била веома повољна за Украјину, док је сада поново неповољна, иако се линија фронта једва помера.

Савезници морају имати "реалистичан поглед на ситуацију", изјавио је подсекретар одбране САД Елбриџ Колби на виртуелном састанку Контакт групе за одбрану Украјине, одржаном 9. септембра.

- Не можемо предвидети када ће се овај трагични рат завршити.

За Украјину би олакшање могло да стигне уколико би руски председник Владимир Путин прихватио неку врсту енергетског примирја - предлог који подржавају САД, а према којем би Москва обуставила нападе на украјинску енергетску инфраструктуру, док би Кијев престао да гађа руске рафинерије нафте. Међутим, нема много назнака да би Путин пристао на такав споразум.

Туск је прошле недеље у парламенту у Варшави изјавио да обавештајни подаци јасно показују да Русија "није спремна за озбиљне преговоре о прекиду ватре", а камоли о миру, осим у случају де факто капитулације Украјине.

- Руси нису заинтересовани, бар не до краја зиме, за било какве озбиљне преговоре - рекао је он. "Уверени су да ће зима бити трагично тешка за Украјину."

Ни премијер Корецки не види знаке да Русија жели мир. Добра вест је да је украјинска енергетска инфраструктура боље заштићена од очекиваних ваздушних удара, рекао је он, позивајући грађане да допринесу јачању владиних припрема.

Украјинци остају истрајни, бар у јавности.

- Провели смо последњих пет година припремајући се за то да ће ситуација постати тежа - рекао је Сторож, додајући да, упркос томе, "нема осећаја потпуног очаја".

Србија Данас/Блоомберг