Шокантан план и нова мапа Европе: Како би изгледала подела Украјине ако рат стане данас?

Овај сукоб, који је почео 24. фебруара 2022. године руском инвазијом, до сада је довео до великих губитака на обе стране, масовних миграција и санкција без преседана. Међутим, питање које све више интригира јавност јесте - шта би се десило ако би рат стао данас? Које територије би припале Русији, а које Украјини? Како би изгледала мапа Европе након рата?

Тренутна ситуација на фронту

Још током 2024. године, рат је ушао у нову фазу. Украјинска контраофанзива није донела очекиване резултате, док је Русија постепено освајала нова подручја, посебно у Доњецкој и Херсонској области. Истовремено, војна помоћ са Запада је успорена, нарочито након избора у САД-у. Након доласка Доналда Трампа на власт, помоћ Кијеву је значајно опала. Како финансијска, тако и морална и свака друга.

Ратна ситуација тренутно показује следеће кључне тачке:

• Русија чврсто контролише Крим и Донбас, као и делове Запорошке и Херсонске области.
• Украјина наставља одбрану на истоку, али исцрпљеност ресурса и људства постаје све очигледнија.
• Запад све отвореније разматра опције за замрзавање сукоба уместо наставка дуготрајне подршке Кијеву.

Како би изгледала мапа Европе након рата?

Ако би рат стао данас, поставља се питање које би територије остале под чијом контролом. Постоје три могућа сценарија:

1. Руски максимум: Потпуна анексија освојених територија

У овом сценарију, Русија би у потпуности припојила окупиране територије, укључујући:

• Крим (који је већ анектиран 2014.)
• Доњецку и Луганску Народну Републику (ДНР и ЛНР)
• Велике делове Запорошке и Херсонске области

Ово би значило да Украјина остаје без излаза на Азовско море, док би Русија додатно ојачала контролу над кључним енергетским ресурсима у региону.

2. Замрзнути сукоб: Подела налик Корејском полуострву

Друга могућност јесте замрзавање сукоба на тренутним линијама фронта, уз успостављање демилитаризоване зоне. Овај модел би био сличан ситуацији у Кореји након 1953. године, где би линија раздвајања постала нова реалност. Украјина би у том случају задржала суверенитет над већим делом територије, али би морала да прихвати губитак источних региона.

3. Дипломатски компромис: Неутрална Украјина

Трећа опција, коју би Запад можда покушао да прогура као компромис, укључује могућност да Украјина остане неутрална држава, слично моделу Финске током Хладног рата. Ово би значило да Кијев формално одустаје од НАТО интеграција, док би Русија зауставила даље војне операције. Међутим, овакав сценарио би подразумевао озбиљне територијалне уступке Украјине.

Да ли ће ЕУ и НАТО морати да попусте пред Русијом?

Европска унија и НАТО су у више наврата нагласили да не признају руске територијалне аквизиције, али реалност на терену би могла да их натера да прихвате другачији исход. Са друге стране, Кина и Индија заговарају брзи прекид сукоба због економских последица које рат има на глобалну трговину.

Важно је напоменути да би свако решење које укључује губитак територија за Украјину могло изазвати унутрашње немире, док би Русија вероватно покушала да додатно осигура своју геополитичку позицију кроз дугорочне споразуме са новим проруским властима у региону.

Економске последице завршетка рата

Завршетак рата донео би велике промене не само у геополитичком већ и у економском смислу. Ево неколико кључних последица:

• Обнова Украјине: Уништена инфраструктура захтеваће десетине милијарди долара инвестиција, при чему би Европска унија и САД биле главни финансијери.
• Повратак миграната: Више од 5 милиона Украјинаца напустило је земљу од почетка рата, а њихов повратак би могао да утиче на тржиште рада и економску стабилност.
• Руска економија под санкцијама: Иако је Русија успела да стабилизује своју економију, дугорочне санкције Запада могле би значајно ослабити њен индустријски и технолошки сектор.
• Енергетски баланс у Европи: Европска унија је већ смањила зависност од руског гаса, али би крај рата могао довести до поновних преговора о снабдевању енергентима.

Ако рат стане данас, Европа се мења заувек

Ако би рат у Украјини стао данас, његова последица би била трајна промена геополитичке мапе Европе. Русија би готово сигурно задржала део територија које сада контролише, док би Украјина била принуђена на дипломатске компромисе. Међународна заједница би се суочила са тешким одлукама - да ли прихватити нову реалност или наставити подршку Кијеву у покушају повратка изгубљених територија?

Будућност Украјине, али и целокупне глобалне безбедносне архитектуре, зависи од тога како ће се завршити овај сукоб - и какве ће последице оставити на свет.