Šokantan plan i nova mapa Evrope: Kako bi izgledala podela Ukrajine ako rat stane danas?

Ovaj sukob, koji je počeo 24. februara 2022. godine ruskom invazijom, do sada je doveo do velikih gubitaka na obe strane, masovnih migracija i sankcija bez presedana. Međutim, pitanje koje sve više intrigira javnost jeste - šta bi se desilo ako bi rat stao danas? Koje teritorije bi pripale Rusiji, a koje Ukrajini? Kako bi izgledala mapa Evrope nakon rata?

Trenutna situacija na frontu

Još tokom 2024. godine, rat je ušao u novu fazu. Ukrajinska kontraofanziva nije donela očekivane rezultate, dok je Rusija postepeno osvajala nova područja, posebno u Donjeckoj i Hersonskoj oblasti. Istovremeno, vojna pomoć sa Zapada je usporena, naročito nakon izbora u SAD-u. Nakon dolaska Donalda Trampa na vlast, pomoć Kijevu je značajno opala. Kako finansijska, tako i moralna i svaka druga.

Ratna situacija trenutno pokazuje sledeće ključne tačke:

• Rusija čvrsto kontroliše Krim i Donbas, kao i delove Zaporoške i Hersonske oblasti.
• Ukrajina nastavlja odbranu na istoku, ali iscrpljenost resursa i ljudstva postaje sve očiglednija.
• Zapad sve otvorenije razmatra opcije za zamrzavanje sukoba umesto nastavka dugotrajne podrške Kijevu.

Kako bi izgledala mapa Evrope nakon rata?

Ako bi rat stao danas, postavlja se pitanje koje bi teritorije ostale pod čijom kontrolom. Postoje tri moguća scenarija:

1. Ruski maksimum: Potpuna aneksija osvojenih teritorija

U ovom scenariju, Rusija bi u potpunosti pripojila okupirane teritorije, uključujući:

• Krim (koji je već anektiran 2014.)
• Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku (DNR i LNR)
• Velike delove Zaporoške i Hersonske oblasti

Ovo bi značilo da Ukrajina ostaje bez izlaza na Azovsko more, dok bi Rusija dodatno ojačala kontrolu nad ključnim energetskim resursima u regionu.

2. Zamrznuti sukob: Podela nalik Korejskom poluostrvu

Druga mogućnost jeste zamrzavanje sukoba na trenutnim linijama fronta, uz uspostavljanje demilitarizovane zone. Ovaj model bi bio sličan situaciji u Koreji nakon 1953. godine, gde bi linija razdvajanja postala nova realnost. Ukrajina bi u tom slučaju zadržala suverenitet nad većim delom teritorije, ali bi morala da prihvati gubitak istočnih regiona.

3. Diplomatski kompromis: Neutralna Ukrajina

Treća opcija, koju bi Zapad možda pokušao da progura kao kompromis, uključuje mogućnost da Ukrajina ostane neutralna država, slično modelu Finske tokom Hladnog rata. Ovo bi značilo da Kijev formalno odustaje od NATO integracija, dok bi Rusija zaustavila dalje vojne operacije. Međutim, ovakav scenario bi podrazumevao ozbiljne teritorijalne ustupke Ukrajine.

Da li će EU i NATO morati da popuste pred Rusijom?

Evropska unija i NATO su u više navrata naglasili da ne priznaju ruske teritorijalne akvizicije, ali realnost na terenu bi mogla da ih natera da prihvate drugačiji ishod. Sa druge strane, Kina i Indija zagovaraju brzi prekid sukoba zbog ekonomskih posledica koje rat ima na globalnu trgovinu.

Važno je napomenuti da bi svako rešenje koje uključuje gubitak teritorija za Ukrajinu moglo izazvati unutrašnje nemire, dok bi Rusija verovatno pokušala da dodatno osigura svoju geopolitičku poziciju kroz dugoročne sporazume sa novim proruskim vlastima u regionu.

Ekonomske posledice završetka rata

Završetak rata doneo bi velike promene ne samo u geopolitičkom već i u ekonomskom smislu. Evo nekoliko ključnih posledica:

• Obnova Ukrajine: Uništena infrastruktura zahtevaće desetine milijardi dolara investicija, pri čemu bi Evropska unija i SAD bile glavni finansijeri.
• Povratak migranata: Više od 5 miliona Ukrajinaca napustilo je zemlju od početka rata, a njihov povratak bi mogao da utiče na tržište rada i ekonomsku stabilnost.
• Ruska ekonomija pod sankcijama: Iako je Rusija uspela da stabilizuje svoju ekonomiju, dugoročne sankcije Zapada mogle bi značajno oslabiti njen industrijski i tehnološki sektor.
• Energetski balans u Evropi: Evropska unija je već smanjila zavisnost od ruskog gasa, ali bi kraj rata mogao dovesti do ponovnih pregovora o snabdevanju energentima.

Ako rat stane danas, Evropa se menja zauvek

Ako bi rat u Ukrajini stao danas, njegova posledica bi bila trajna promena geopolitičke mape Evrope. Rusija bi gotovo sigurno zadržala deo teritorija koje sada kontroliše, dok bi Ukrajina bila prinuđena na diplomatske kompromise. Međunarodna zajednica bi se suočila sa teškim odlukama - da li prihvatiti novu realnost ili nastaviti podršku Kijevu u pokušaju povratka izgubljenih teritorija?

Budućnost Ukrajine, ali i celokupne globalne bezbednosne arhitekture, zavisi od toga kako će se završiti ovaj sukob - i kakve će posledice ostaviti na svet.