Сто хиљада руских војника на једној оси: Да ли се спрема највећи удар од почетка рата у Украјини?

Питање на које нема јасног одговора јесте да ли ће те снаге, ако су заиста у припреми, бити покренуте одједном, с циљем наношења довољно снажног удара који би – како се претпоставља – „продрмао преговарачки сто“ (натерао Украјину на уступке), или је реч о новим снагама које би имале за циљ да наставе досадашњи руски план, али у појачаном издању.

Према данашњим текстовима у регионалним и украјинским медијима, Москва наводно већ месецима гради стратешку резерву за нову велику офанзиву која би требало да обележи пролеће и лето 2026. Процене говоре о више од сто хиљада војника које би руска команда могла да концентрише за главни удар. Главни извор тих бројки је украјинска аналитичка група ДеепСтате УА, чији суоснивачи Роман Похорили и Руслан Микула на безбедносном форуму у Кијеву описују концепт операције веома конкретно. По њиховом тумачењу, Русија од средине 2025. пуни стратешке резерве с циљем да у једној кампањи покуша да сломи украјинске копнене снаге и до краја лета наметне Кијеву сопствене услове мира.

Према тој слици, главни удар требало би да се одвија на северу Донбаса, према градовима Словјанск и Краматорск, у оквиру шире борбе за контролу над регионом Доњецк. План који ДеепСтате приписује руском штабу иде ка томе да се тамо повуче главнина украјинских копнених снага, увуче у велику исцрпљујућу битку и нанесу им максимални губици. Након тога, почетком лета, предвиђа се потпорна офанзива на југу, у правцу Запорожја и града Орихив, како би се додатно развукле украјинске линије и смањио притисак на источном бојишту. Микула процењује да би за главни удар Москва могла да концентрише више од сто хиљада војника, док би на споредним правцима деловале додатне снаге које већ сада воде офанзивне операције око Покровска и даље на југу.

Забрињавајући подаци ДеепСтате-а

На карти фронта то се већ назире. Подаци ДеепСтатеа које преноси агенција Интерфакс Украјина показују да су руске снаге последњих дана напредовале у правцу Покровска и у сектору Словјанска, али у размерама од неколико квадратних километара дневно, док су Украјинци истовремено враћали терен око Купјанска. Портал UA.NEWS бележи да је средином јануара темпо руских освајања пао на најнижи ниво у готово годину дана, са тек нешто више од тридесет квадратних километара новозаузете територије недељно, и то упркос веома интензивним нападима у подручју Покровска и између Сиверска и Костиантинивке. Та слика говори да се напади већ воде у зони која се у аналитичким текстовима дефинише као будуће главно бојиште, али не у форми великог, јединственог продора, већ у облику сталног поткопавања украјинске одбране кроз мале, али скупе помаке линије.

Сама бројка од сто хиљада војника не појављује се ниоткуда. Украјински и западни извори већ крајем јануара говоре о приближно 80 хиљада руских војника концентрисаних на правцима према Словјанску и Краматорску, уз наставак мобилизације на окупираним деловима Донбаса и Луганска. Истовремено, у позадини стоји шира реформа руске мобилизационе машинерије. Према анализи канала Еспресо ТВ, Москва је законским изменама од 2026. увела практично целогодишњи систем новачења уместо досадашњих пролећних и јесењих рокова, уз процене да се тако може обезбедити најмање пола милиона регрута годишње, уз додатних око триста хиљада уговорних војника, као и коришћење резерве, страних бораца и регрутованих миграната. Укупни потенцијал према тој рачуници прелази милион нових људи у једној години, што објашњава како се истовремено могу попуњавати постојеће јединице и градити посебне стратешке резерве за офанзивне операције.

Међутим, могућност да се на папиру прикупи велики број људи не значи аутоматски стварање ударне групе која ће на терену остварити одлучујући успех.

Дронови, према неким војним проценама, изазивају чак 70 до 80 одсто жртава на обе стране. Из тога се све више добија слика рата у којем је свака концентрација људства и технике под сталном претњом прецизних удара.

У том контексту, расправе на проруским блоговима и Телеграм каналима откривају и други аспект приче о будућој офанзиви. У објавама се цитирају руски војни Телеграм канали који офанзиву према Словјанску и Краматорску описују као део шире стратегије исцрпљивања украјинске војске на неколико одвојених сектора. Део коментатора тврди да циљ можда није брза окупација великих градова, већ притисак на Кијев да премести јединице са севера и југа у Донбас, чиме би се отвориле прилике на другим деловима фронта.

Занимљиво је да исти проратни екосистем све чешће објављује и критике на рачун руског Министарства одбране.

Ако се сви ти елементи ставе заједно, добија се релативно конзистентна прича. Русија је кроз законе и мобилизацију створила капацитет да током 2026. у војни систем укључи стотине хиљада нових људи, укључујући регруте, уговорне војнике, резерву, стране борце и мобилисане становнике окупираних подручја. Истовремено, на терену су видљиви знаци концентрације снага и интензивних борби на оси Сиверск–Костиантинивка–Покровск, као и према Словјанску и Краматорску, док се на јужном крилу, након руских успеха око Хуљајпола, офанзива привремено успорава. Руски блогови свакако додатно појачавају наратив о великој будућој офанзиви, али између редова откривају да се резервисти троше већ сада како би се одржао притисак сталног напредовања.

Масовни губици са обе стране

Из перспективе Украјине, најопасније у овој причи није само постојање сто хиљада војника, већ могућност да Москва истовремено води више операција које ће исцрпљивати одбрану на кључним чвориштима Донбаса и на јужном коридору према Азовском мору. Истовремено, подаци о руским губицима и изјаве Сирског сугеришу да се руска страна све теже носи са сопственим жртвама. Јасно, то је врло једностран коментар, јер Сирски не говори ништа о украјинским губицима. Међутим, сама чињеница да обе стране користе сличне тактике – нарочито све веће ослањање на дронове – сугерише да су губици масовни на обе стране.

Тврдња да Русија прикупља сто хиљада људи за нови удар вероватно је тачна у квантитативном смислу, али квалитет тих снага, њихова опремљеност, морал и способност команде да их води у координисаном нападу остају отворена питања. Офанзива која се најављује већ данас вероватно ће више личити на појачану верзију садашњег рата исцрпљивања него на блитзкриег какав сугеришу бомбастични наслови.