Sto hiljada ruskih vojnika na jednoj osi: Da li se sprema najveći udar od početka rata u Ukrajini?
Poslednjih dana se dosta govori o velikom ruskom gomilanju snaga. Konkretno se pominje brojka od 100.000 vojnika. Zanimljivo je da o tome piše sve veći broj izvora sa obe strane, naročito ruski i ukrajinski ratni blogovi.
Pitanje na koje nema jasnog odgovora jeste da li će te snage, ako su zaista u pripremi, biti pokrenute odjednom, s ciljem nanošenja dovoljno snažnog udara koji bi – kako se pretpostavlja – „prodrmao pregovarački sto“ (naterao Ukrajinu na ustupke), ili je reč o novim snagama koje bi imale za cilj da nastave dosadašnji ruski plan, ali u pojačanom izdanju.
Prema današnjim tekstovima u regionalnim i ukrajinskim medijima, Moskva navodno već mesecima gradi stratešku rezervu za novu veliku ofanzivu koja bi trebalo da obeleži proleće i leto 2026. Procene govore o više od sto hiljada vojnika koje bi ruska komanda mogla da koncentriše za glavni udar. Glavni izvor tih brojki je ukrajinska analitička grupa DeepState UA, čiji suosnivači Roman Pohorili i Ruslan Mikula na bezbednosnom forumu u Kijevu opisuju koncept operacije veoma konkretno. Po njihovom tumačenju, Rusija od sredine 2025. puni strateške rezerve s ciljem da u jednoj kampanji pokuša da slomi ukrajinske kopnene snage i do kraja leta nametne Kijevu sopstvene uslove mira.
Prema toj slici, glavni udar trebalo bi da se odvija na severu Donbasa, prema gradovima Slovjansk i Kramatorsk, u okviru šire borbe za kontrolu nad regionom Donjeck. Plan koji DeepState pripisuje ruskom štabu ide ka tome da se tamo povuče glavnina ukrajinskih kopnenih snaga, uvuče u veliku iscrpljujuću bitku i nanesu im maksimalni gubici. Nakon toga, početkom leta, predviđa se potporna ofanziva na jugu, u pravcu Zaporožja i grada Orihiv, kako bi se dodatno razvukle ukrajinske linije i smanjio pritisak na istočnom bojištu. Mikula procenjuje da bi za glavni udar Moskva mogla da koncentriše više od sto hiljada vojnika, dok bi na sporednim pravcima delovale dodatne snage koje već sada vode ofanzivne operacije oko Pokrovska i dalje na jugu.
Zabrinjavajući podaci DeepState-a
Na karti fronta to se već nazire. Podaci DeepStatea koje prenosi agencija Interfaks Ukrajina pokazuju da su ruske snage poslednjih dana napredovale u pravcu Pokrovska i u sektoru Slovjanska, ali u razmerama od nekoliko kvadratnih kilometara dnevno, dok su Ukrajinci istovremeno vraćali teren oko Kupjanska. Portal UA.NEWS beleži da je sredinom januara tempo ruskih osvajanja pao na najniži nivo u gotovo godinu dana, sa tek nešto više od trideset kvadratnih kilometara novozauzete teritorije nedeljno, i to uprkos veoma intenzivnim napadima u području Pokrovska i između Siverska i Kostiantinivke. Ta slika govori da se napadi već vode u zoni koja se u analitičkim tekstovima definiše kao buduće glavno bojište, ali ne u formi velikog, jedinstvenog prodora, već u obliku stalnog potkopavanja ukrajinske odbrane kroz male, ali skupe pomake linije.
Sama brojka od sto hiljada vojnika ne pojavljuje se niotkuda. Ukrajinski i zapadni izvori već krajem januara govore o približno 80 hiljada ruskih vojnika koncentrisanih na pravcima prema Slovjansku i Kramatorsku, uz nastavak mobilizacije na okupiranim delovima Donbasa i Luganska. Istovremeno, u pozadini stoji šira reforma ruske mobilizacione mašinerije. Prema analizi kanala Espreso TV, Moskva je zakonskim izmenama od 2026. uvela praktično celogodišnji sistem novačenja umesto dosadašnjih prolećnih i jesenjih rokova, uz procene da se tako može obezbediti najmanje pola miliona regruta godišnje, uz dodatnih oko trista hiljada ugovornih vojnika, kao i korišćenje rezerve, stranih boraca i regrutovanih migranata. Ukupni potencijal prema toj računici prelazi milion novih ljudi u jednoj godini, što objašnjava kako se istovremeno mogu popunjavati postojeće jedinice i graditi posebne strateške rezerve za ofanzivne operacije.
Međutim, mogućnost da se na papiru prikupi veliki broj ljudi ne znači automatski stvaranje udarne grupe koja će na terenu ostvariti odlučujući uspeh.
Dronovi, prema nekim vojnim procenama, izazivaju čak 70 do 80 odsto žrtava na obe strane. Iz toga se sve više dobija slika rata u kojem je svaka koncentracija ljudstva i tehnike pod stalnom pretnjom preciznih udara.
U tom kontekstu, rasprave na proruskim blogovima i Telegram kanalima otkrivaju i drugi aspekt priče o budućoj ofanzivi. U objavama se citiraju ruski vojni Telegram kanali koji ofanzivu prema Slovjansku i Kramatorsku opisuju kao deo šire strategije iscrpljivanja ukrajinske vojske na nekoliko odvojenih sektora. Deo komentatora tvrdi da cilj možda nije brza okupacija velikih gradova, već pritisak na Kijev da premesti jedinice sa severa i juga u Donbas, čime bi se otvorile prilike na drugim delovima fronta.
Zanimljivo je da isti proratni ekosistem sve češće objavljuje i kritike na račun ruskog Ministarstva odbrane.
Ako se svi ti elementi stave zajedno, dobija se relativno konzistentna priča. Rusija je kroz zakone i mobilizaciju stvorila kapacitet da tokom 2026. u vojni sistem uključi stotine hiljada novih ljudi, uključujući regrute, ugovorne vojnike, rezervu, strane borce i mobilisane stanovnike okupiranih područja. Istovremeno, na terenu su vidljivi znaci koncentracije snaga i intenzivnih borbi na osi Siversk–Kostiantinivka–Pokrovsk, kao i prema Slovjansku i Kramatorsku, dok se na južnom krilu, nakon ruskih uspeha oko Huljajpola, ofanziva privremeno usporava. Ruski blogovi svakako dodatno pojačavaju narativ o velikoj budućoj ofanzivi, ali između redova otkrivaju da se rezervisti troše već sada kako bi se održao pritisak stalnog napredovanja.
Masovni gubici sa obe strane
Iz perspektive Ukrajine, najopasnije u ovoj priči nije samo postojanje sto hiljada vojnika, već mogućnost da Moskva istovremeno vodi više operacija koje će iscrpljivati odbranu na ključnim čvorištima Donbasa i na južnom koridoru prema Azovskom moru. Istovremeno, podaci o ruskim gubicima i izjave Sirskog sugerišu da se ruska strana sve teže nosi sa sopstvenim žrtvama. Jasno, to je vrlo jednostran komentar, jer Sirski ne govori ništa o ukrajinskim gubicima. Međutim, sama činjenica da obe strane koriste slične taktike – naročito sve veće oslanjanje na dronove – sugeriše da su gubici masovni na obe strane.
Tvrdnja da Rusija prikuplja sto hiljada ljudi za novi udar verovatno je tačna u kvantitativnom smislu, ali kvalitet tih snaga, njihova opremljenost, moral i sposobnost komande da ih vodi u koordinisanom napadu ostaju otvorena pitanja. Ofanziva koja se najavljuje već danas verovatno će više ličiti na pojačanu verziju sadašnjeg rata iscrpljivanja nego na blitzkrieg kakav sugerišu bombastični naslovi.
