"Трамп и ја смо се разумели око завршетка рата у Украјини" Путин отворено проговорио о сукобу у Украјини и могућем примирју

Али није рекао да ли би пристао на мировне преговоре са украјинским лидером Володимиром Зеленским уз Трампово посредништво, који му је дао рок до 1. септембра за одговор.

Говорећи током самита у Кини, Путин је бранио одлуку да започне инвазију на Украјину, још једном окривљујући Запад за рат.

После састанка на Аљасци, специјални амерички изасланик Стив Виткоф рекао је да је Путин пристао на безбедносне гаранције за Украјину као део потенцијалног будућег мировног споразума.

Москва то још није потврдила.

Путин је говорио у Тјенцину на самиту Шангајске организације за сарадњу, где се састао са кинеским председником Сијем Ђинпингом и индијским премијером Нарендром Модијем.

Захвалио се кинеским и индијским лидерима на подршци и напорима да „олакшају решавање украјинске кризе".

Кина и Индија су највећи купци руске сирове нафте, што изазива критике политичара са Запада који кажу да на тај начин подржавају руску економију погођену ратом.

Путин је рекао да су он и Трамп током састанка на Аљасци постигли „разумевање" и да се нада да ће се на тај начин „створити пут ка миру у Украјини".

„Криза није изазвана нападом Русије на Украјину, већ је резултат државног удара у Украјини, који је подржао и изазвао Запад", поновио је.

Узроке за рат приписао је „сталним покушајима Запада да увуче Украјину у НАТО" и противио идеји да се Украјина придружи западном војном савезу.

Путин је 2014. године анектирао полуострво Крим, а осам година касније наредио је инвазију на Украјину.

У септембру 2022. године припојио је четири украјинска региона.

Путинови најновији коментари уследили су неколико дана од једног од најсмртоноснијих руских напада на Кијев, главни град Украјине.

Трамп је поставио Путину рок до 1. септембра да пристане на мировне преговоре са Зеленским, рекао је француски председник Емануел Макрон у петак.

Ако се руски лидер не сложи, „то ће поново показати да се играо са председником Трампом", додао је.

Али у интервјуу за CNN, 22. августа, Трамп је поново дао Путину „неколико недеља" да одговори пре него што Америка реагује.

Трамп је током предизборне кампање често говорио да „може да оконча рат у Украјини за један дан".

После састанка са Путином у августу, Трамп је одустао од захтева за прекид ватре и уместо тога позвао на трајни мировни споразум.

Састао се и са Зеленским, заједно са високим европским лидерима који су хитно посетили Вашингтон.

Трамп је инсистирао да „неће бити уласка Украјине у НАТО" као дела мировног поразума.

Али је наговестио да ће постојати безбедносне гаранције, рекавши да је Европа „прва линија одбране" и да ће САД бити укључене.

„Пружићемо им добру заштиту", рекао је, иако је објаснио да то не би значило слање америчких војника у Украјину.

Специјални амерички изасланик Стив Виткоф такође је рекао за CNN да је Путин пристао на безбедносне гаранције.

То би довело до тога да САД и Европа „понуде формулацију сличну Члану 5 како би осигурале гаранцију безбедности", позивајући се на клаузулу НАТО-а у којој пише да државе чланице треба да бране другу чланицу која је нападнута.

Зеленски је рекао да очекује да ће оквир за гаранције безбедности бити утврђен већ ове недеље.

Али прошлог петка, Русија је критиковала западне предлоге као „једностране и јасно осмишљене да обуздају Русију", као и да виде Кијев као „стратешког провокатора".

Руски напади су се такође наставили.

Прошлог четвртка, Москва је испалила 629 дронова и ракета на Кијев, убивши 23 људи у једном од највећих ваздушних напада рата до сада, што је изазвало негодовање европских лидера.

Немачка и Француска су од тада обећале да ће извршити притисак на Русију да пристане на споразум.

Зеленски је одбацио предлоге за тампон зону са Русијом као део мировног споразума.

Оптужио је Русију да није спремна за дипломатију и да тражи начине да одложи крај рата.