Трамп мења стратегију: Оружје се више не продаје Кијеву?! Американци одлазе из кључне војне базе за Украјину
Амерички председник Доналд Трамп обећао је током предизборне кампање да ће окончати рат у Украјини у року од једног дана. Сада се, кажу упућени, нада да ће обезбедити прекид ватре у првих 100 дана, или до краја овог месеца.
Дошао је да тај сукоб назове "Бајденовим ратом", али ако се повуче, боји се да ће све више постати његов.
Русија је игнорисала позив САД на безусловни 30-дневни прекид ватре, који је Украјина прихватила 11. марта. Уместо тога, купила је време и појачала своје нападе. Прошле недеље, две руске ракете су погодиле град Суми, убивши 34 особе, од којих су се многи окупили да присуствују мисама на Цветну недељу. Овај напад уследио је након сличног напада у Кривом Рогу 4. априла, у којем је погинуло 20 људи.
Радек Сикорски, министар спољних послова Пољске, рекао је да Трампов тим треба да схвати да се Кремљ "руга њиховој доброј вољи". Али, како "The Ецономист" пише у свом коментару, чини се да је Доналд Трамп имун на срамоту. Показао се да је посебно попустљив према Русији и непријатељски према Украјини. Иако су неки од његових помоћника осудили руски напад на Суми, он је сугерисао да је то била "грешка", иако "ужасна".
Највише запањујуће, у понедељак је окривио Украјину за руску инвазију на његову земљу, одбацивши захтев Украјине да купи америчке ракете.
- Не започињете рат против некога ко је 20 пута већи од вас и онда се надате да ће вам људи дати неке пројектиле - изјавио је он.
Штап за Украјину, само шаргарепа за Русију
Обожаваоци америчког председника тврде, међутим, да је спреман да буде оштрији према Русији. Он је обновио санкције свог претходника Русији и изразио нестрпљење према Кремљу, рекавши једном новинару да је "љут" на Русију и покренувши идеју о увођењу "секундарних царина", вероватно земљама које купују руску нафту.
- Русија мора да се покрене - рекао је он пре неколико дана. Европски лидери, заузврат, позивају на додатне санкције Русији како би се такве речи рачунале, али за сада безуспешно.
Трамп је у марту накратко зауставио испоруку оружја и обавештајних података Украјини. Успело је - Украјина је за неколико дана пристала на 30-дневни прекид ватре. За тврдоглаве Русе, међутим, није било штапа, само шаргарепа. Амерички и руски званичници састали су се у Истанбулу 10. априла да разговарају о модернизацији својих амбасада. Две земље су размениле и два заробљеника. Руски медији тврде да се приближавање наставља без обзира на преговоре о Украјини.
Када је Трамп раније овог месеца објавио своје "реципрочне тарифе" широм света, ударио је Украјину са минималном универзалном стопом од 10 одсто, али је потпуно изоставио Русију – наводно зато што је већ под санкцијама. Једна утеха за Украјину је то што су превирања у трговинском рату гурнула цену нафте са око 80 долара по барелу у јануару на 65 долара, што је нагло смањило приходе руског владара Владимира Путина.
Приметно је да у наративу Доналда Трампа, како пише Економист, недостаје било каква идеја о додатној војној помоћи Украјини. Америчка подршка је све мања, проток оружја који је одобрио Џо Бајден престаће у наредним месецима, а амерички председник није одобрио ново. Још једна буџетска издвајања за подршку Украјини изгледа мало вероватна.
Америка такође повлачи своје снаге и опрему из Жешова, виталног чворишта у Пољској за оружје које се шаље Украјини. Њихове дужности ће сада обављати европске снаге. У међувремену, амерички министар одбране Пит Хегсет прескочио је састанак Украјинске контакт групе за одбрану у Бриселу 11. априла, скупа од око 50 земаља које пружају војну помоћ који је основао и водио његов претходник Лојд Остин, иако се Хегсет придружио путем видео везе.
Још један значајан моменат је да је особље Пентагона недавно испитивало савезника о томе зашто још увек испоручује оружје Украјини. Дипломате у Вашингтону такође извештавају да неки Трампови сарадници приватно кажу да су "заситили" напора Европе да ојача Украјину. Као и увек са овако хаотичном администрацијом, тешко је разликовати прави сигнал од буке.
Европљани тренутно раде на две линије. Први је напор Британије и Француске да створе европску "снагу убеђивања" која би помогла Украјини након прекида ватре. Русија се противи распоређивању, чак и ако САД не дају гаранције да ће подржати Европљане. Ове снаге не би настојале да контролишу линије фронта између руских и украјинских снага, већ би се уместо тога клониле фронта, вероватно у западној Украјини, где би се концентрисале на обуку украјинских снага и можда на заједничке ваздушне патроле.
Време је за Европљане
Европљани се надају да ће показати Трампу да преузимају терет европске безбедности, надајући се да ће задржати барем неку врсту америчке привржености НАТО-у, ако не Украјини. Према овом концепту у настајању, будуће "одвраћање" Русије одвијало би се у три зоне - појачаним украјинским снагама које држе линију против Русије на истоку, европским снагама на западу и, бар за сада, дугорочном америчком присуству у земљама НАТО-а.
Али стварање таквих снага зависи од стално неухватљивог прекида ватре. Стив Виткоф, изасланик Доналда Трампа за Русију, наводно је рекао да би најбржи начин да се то осигура било да се дозволи Русији да преузме четири украјинска региона на које полаже право, укључујући територије које није успела ни да освоји. То би, пак, било неприхватљиво за Украјину и њене европске партнере.
Све ово појачава потребу за другом линијом – повећањем европске војне помоћи Украјини. Дејвид Шимер, бивши званичник Бајденовог Савета за националну безбедност, каже да нема времена за губљење. Европљани би требало да испоруче више својих залиха оружја упркос ризицима, да финансирају украјинску војну индустрију, да преговарају са Трампом о куповини америчких система противваздушне одбране Патриот за Украјину и да искористе замрзнуту руску имовину да све то плате. Немачки Билд пише да је Трамп већ одбио понуду Зеленског да купи додатне ракете и системе Патриот, иако Кијев, према Зеленском, има на располагању 50 милијарди долара за то (тешко је поверовати да ли би толико новца било потрошено само на Патриоте и припадајуће ракете).
Србија Данас/Јутарњи лист