Трамп ужурбано решава питање Украјине: Председник САД одредио нови рок: "Москва осећа прилику"
Европски лидери су покренули хитну дипломатску контраофанзиву како би спречили Доналда Трампа да наметне оно што се плаше да је исхитрени мировни споразум Украјини који би био користан за Русију.
Главне европске престонице од Берлина до Париза виде Трампов самонаметнути рок до краја године као директну предност за Кремљ, извештава "Kyiv Пост".
Забринутост која се шири Берлином, Паризом и другим европским престоницама своди се на једноставан прорачун: брзина у овом случају може значити предају.
- Ово није дипломатија са роком - то је предност за Кремљ, рекао је Кијев посту западни званичник упознат са ставом Европе, додајући: „Руси разумеју политички сат америчког председника боље од било кога.“ Још један западни дипломата, који је тражио да остане анониман, био је још директнији: „Москва осећа прилику. Трамп осећа победу за себе. Европа је заглављена између.“
Трампова новогодишња "победа"
Три извора упозната са ситуацијом кажу да европске владе и неколико високих америчких законодаваца очајнички покушавају да убеде Белу кућу да успори. Расте веровање да Русија манипулише Трамповом искреном жељом за брзим решењем сукоба.
Постоје страхови да Кремљ искоришћава Трампов притисак на брзу спољнополитичку победу пре него што уђе у своју другу годину на власти, а председник је наводно приватно сигнализирао да жели да реши проблем пре Нове године.
Нестабилности доприноси и чињеница да помоћници Беле куће верују да ће Трампов изасланик Стив Виткоф отићи почетком следеће године, а сама структура специјалног изасланика могла би нестати до јануара. „Сви знају да Трамп жели да се ово заврши до Нове године“, рекао је један западни званичник. „То само по себи даје Путину предност коју не можемо себи да приуштимо.“
Састанак у Европи
Европски лидери састаће се у Берлину почетком следеће недеље како би се договорили о својој преговарачкој стратегији. Да ли ће се Трампова делегација придружити састанку остаје неизвесно. Према речима америчких и европских званичника, то у потпуности зависи од напретка овогодишњих разговора између групе Е3 и Украјине о територијалним и безбедносним питањима.
У међувремену, поверљиви европски предлог о територијалним аранжманима је тихо послат у Вашингтон касно у среду. Очекује се да ће се Виткоф састати са саветницима за националну безбедност Е3 у ономе што дипломате описују као „последњу шансу за изградњу мостова“ пре Берлина.
- Није претеривање рећи да цела архитектура западног јединства виси овог викенда, рекао је трећи западни званичник. „Ако САД остану по страни, Европа губи кохерентност, а Украјина губи предност. Москва то зна.“
Непремостиви јаз: Земља за мир
Основни сукоб остаје непремостив. Трамп је више пута сигнализирао своју отвореност за споразум који укључује цесију украјинске територије, што је неприхватљиво за Европу и Кијев.
- Наш став се није променио: нема присилних споразума о земљи“, рекао је високи дипломата ЕУ. „Сваки мир који предаје територију освајачу није мир — то је пораз прикривен као преговори. Раздор је постао очигледан када је Трамп признао да је користио „прилично оштре речи“ са лидерима Е3. Говорећи из Овалног кабинета, понудио је и необичну аналогију, упоређујући потенцијалну поделу Украјине са „сложеним споразумом о некретнинама помноженим 1000 пута“.
Поновио је да ће САД присуствовати разговорима само „ако мислимо да постоји добра шанса“, али једна изјава је посебно одјекнула у Европи: „Не желимо да губимо много времена. Желимо да се ово реши.“ Европским дипломатама то је звучало мање као државничко понашање, а више као убрзање ка временском оквиру који одговара Москви.
Реакције из Вашингтона
Најновији потез администрације — давање Кијеву само неколико дана да одговори на амерички нацрт оквира од 20 тачака, са роком до Божића — изазвао је оштре критике на Капитол Хилу. Законодавци су отворено изразили забринутост да Вашингтон врши притисак на Украјину да направи уступке које Русија захтева од почетка инвазије.
Сенатор Крис Ван Холен осудио је кратке рокове као „погрешне и контрапродуктивне“, додајући да „људима не треба давати рок када је у питању одбрана њихове слободе и суверенитета“. Његов колега Крис Кунс такође је рекао да временски рок „не помаже у постизању решења“. Републиканци су подељени.
Конгресмен Брајан Фицпатрик бранио је хитност, рекавши да рокови „присиљавају људе за преговарачки сто“, док је Дон Бејкон био много директнији, упозоравајући да Трампова журба ризикује да „награди освајаче“. „Притисак на Украјину да се одрекне више територије је погрешан и награђује само освајача. Чак и ако се да више земље, ништа неће спречити Путина да то понови“, написао је Бејкон на друштвеним мрежама.
Ризичан потез Зеленског
Трампово јавно преиспитивање демократског легитимитета украјинских власти изазвало је необично брз одговор Кијева. Председник Володимир Зеленски је сигнализирао своју условну спремност да одржи изборе, што је драматичан заокрет од дугогодишњег става да је гласање немогуће у условима рата и ракетних напада.
Хуманитарни стручњак Јуриј Бојечко, извршни директор организације Нада за Украјину, оцењује то као потез високог ризика.
- Одмах реагујући на Трампов притисак, Зеленски је пребацио одговорност назад на Вашингтон, рекао је за Кијев пост. „Али то такође ризикује понављање руских наратива о његовом легитимитету. Одвлачи пажњу од агресије Москве и слаби преговарачку позицију Украјине.“
Иза затворених врата, европски званичници страхују од најгорег могућег сценарија: Вашингтон прескаче берлинске преговоре, јединство Европе се распада, а Русија улази у нову годину суочена са подељеним савезом и америчким председником жељним брзог договора по сваку цену.
- Ово је недеља која ће одлучити да ли ће Запад остати уједињен“, рекао је један западни дипломата. „Или ће Москва добити исхитрени мир који је оркестрирала.За сада, све очи су упрте у предстојећи викенд и кључно питање — да ли ће се Сједињене Државе уопште појавити. Јер, по европском мишљењу, само једна престоница има користи од брзоплетог мировног споразума. А то није Кијев.