Tramp užurbano rešava pitanje Ukrajine: Predsednik SAD odredio novi rok: "Moskva oseća priliku"

Glavne evropske prestonice od Berlina do Pariza vide Trampov samonametnuti rok do kraja godine kao direktnu prednost za Kremlj, izveštava "Kyiv Post".

Zabrinutost koja se širi Berlinom, Parizom i drugim evropskim prestonicama svodi se na jednostavan proračun: brzina u ovom slučaju može značiti predaju.

- Ovo nije diplomatija sa rokom - to je prednost za Kremlj, rekao je Kijev postu zapadni zvaničnik upoznat sa stavom Evrope, dodajući: „Rusi razumeju politički sat američkog predsednika bolje od bilo koga.“ Još jedan zapadni diplomata, koji je tražio da ostane anoniman, bio je još direktniji: „Moskva oseća priliku. Tramp oseća pobedu za sebe. Evropa je zaglavljena između.“

Trampova novogodišnja "pobeda"

Tri izvora upoznata sa situacijom kažu da evropske vlade i nekoliko visokih američkih zakonodavaca očajnički pokušavaju da ubede Belu kuću da uspori. Raste verovanje da Rusija manipuliše Trampovom iskrenom željom za brzim rešenjem sukoba.

Postoje strahovi da Kremlj iskorišćava Trampov pritisak na brzu spoljnopolitičku pobedu pre nego što uđe u svoju drugu godinu na vlasti, a predsednik je navodno privatno signalizirao da želi da reši problem pre Nove godine.

Nestabilnosti doprinosi i činjenica da pomoćnici Bele kuće veruju da će Trampov izaslanik Stiv Vitkof otići početkom sledeće godine, a sama struktura specijalnog izaslanika mogla bi nestati do januara. „Svi znaju da Tramp želi da se ovo završi do Nove godine“, rekao je jedan zapadni zvaničnik. „To samo po sebi daje Putinu prednost koju ne možemo sebi da priuštimo.“

Sastanak u Evropi

Evropski lideri sastaće se u Berlinu početkom sledeće nedelje kako bi se dogovorili o svojoj pregovaračkoj strategiji. Da li će se Trampova delegacija pridružiti sastanku ostaje neizvesno. Prema rečima američkih i evropskih zvaničnika, to u potpunosti zavisi od napretka ovogodišnjih razgovora između grupe E3 i Ukrajine o teritorijalnim i bezbednosnim pitanjima.

U međuvremenu, poverljivi evropski predlog o teritorijalnim aranžmanima je tiho poslat u Vašington kasno u sredu. Očekuje se da će se Vitkof sastati sa savetnicima za nacionalnu bezbednost E3 u onome što diplomate opisuju kao „poslednju šansu za izgradnju mostova“ pre Berlina.

- Nije preterivanje reći da cela arhitektura zapadnog jedinstva visi ovog vikenda, rekao je treći zapadni zvaničnik. „Ako SAD ostanu po strani, Evropa gubi koherentnost, a Ukrajina gubi prednost. Moskva to zna.“

Nepremostivi jaz: Zemlja za mir

Osnovni sukob ostaje nepremostiv. Tramp je više puta signalizirao svoju otvorenost za sporazum koji uključuje cesiju ukrajinske teritorije, što je neprihvatljivo za Evropu i Kijev.

- Naš stav se nije promenio: nema prisilnih sporazuma o zemlji“, rekao je visoki diplomata EU. „Svaki mir koji predaje teritoriju osvajaču nije mir — to je poraz prikriven kao pregovori. Razdor je postao očigledan kada je Tramp priznao da je koristio „prilično oštre reči“ sa liderima E3. Govoreći iz Ovalnog kabineta, ponudio je i neobičnu analogiju, upoređujući potencijalnu podelu Ukrajine sa „složenim sporazumom o nekretninama pomnoženim 1000 puta“.

Ponovio je da će SAD prisustvovati razgovorima samo „ako mislimo da postoji dobra šansa“, ali jedna izjava je posebno odjeknula u Evropi: „Ne želimo da gubimo mnogo vremena. Želimo da se ovo reši.“ Evropskim diplomatama to je zvučalo manje kao državničko ponašanje, a više kao ubrzanje ka vremenskom okviru koji odgovara Moskvi.

Reakcije iz Vašingtona

Najnoviji potez administracije — davanje Kijevu samo nekoliko dana da odgovori na američki nacrt okvira od 20 tačaka, sa rokom do Božića — izazvao je oštre kritike na Kapitol Hilu. Zakonodavci su otvoreno izrazili zabrinutost da Vašington vrši pritisak na Ukrajinu da napravi ustupke koje Rusija zahteva od početka invazije.

Senator Kris Van Holen osudio je kratke rokove kao „pogrešne i kontraproduktivne“, dodajući da „ljudima ne treba davati rok kada je u pitanju odbrana njihove slobode i suvereniteta“. Njegov kolega Kris Kuns takođe je rekao da vremenski rok „ne pomaže u postizanju rešenja“. Republikanci su podeljeni.

Kongresmen Brajan Ficpatrik branio je hitnost, rekavši da rokovi „prisiljavaju ljude za pregovarački sto“, dok je Don Bejkon bio mnogo direktniji, upozoravajući da Trampova žurba rizikuje da „nagradi osvajače“. „Pritisak na Ukrajinu da se odrekne više teritorije je pogrešan i nagrađuje samo osvajača. Čak i ako se da više zemlje, ništa neće sprečiti Putina da to ponovi“, napisao je Bejkon na društvenim mrežama.

Rizičan potez Zelenskog

Trampovo javno preispitivanje demokratskog legitimiteta ukrajinskih vlasti izazvalo je neobično brz odgovor Kijeva. Predsednik Volodimir Zelenski je signalizirao svoju uslovnu spremnost da održi izbore, što je dramatičan zaokret od dugogodišnjeg stava da je glasanje nemoguće u uslovima rata i raketnih napada.

Humanitarni stručnjak Jurij Boječko, izvršni direktor organizacije Nada za Ukrajinu, ocenjuje to kao potez visokog rizika.

- Odmah reagujući na Trampov pritisak, Zelenski je prebacio odgovornost nazad na Vašington, rekao je za Kijev post. „Ali to takođe rizikuje ponavljanje ruskih narativa o njegovom legitimitetu. Odvlači pažnju od agresije Moskve i slabi pregovaračku poziciju Ukrajine.“

Iza zatvorenih vrata, evropski zvaničnici strahuju od najgoreg mogućeg scenarija: Vašington preskače berlinske pregovore, jedinstvo Evrope se raspada, a Rusija ulazi u novu godinu suočena sa podeljenim savezom i američkim predsednikom željnim brzog dogovora po svaku cenu.

- Ovo je nedelja koja će odlučiti da li će Zapad ostati ujedinjen“, rekao je jedan zapadni diplomata. „Ili će Moskva dobiti ishitreni mir koji je orkestrirala.Za sada, sve oči su uprte u predstojeći vikend i ključno pitanje — da li će se Sjedinjene Države uopšte pojaviti. Jer, po evropskom mišljenju, samo jedna prestonica ima koristi od brzopletog mirovnog sporazuma. A to nije Kijev.