TVRĐAVA NA GRANICI ZBOG PUTINA: 1.000 bunkera, rovova i skladišta! Evropa strahuje se od napada Rusije: "Kada rat u Ukrajini prestane, zna se ko je na udaru"
"Od prvog metra" - tako NATO planira odbranu baltičkih zemalja od potencijalne ruske invazije.
U središtu odbrane nalazi se "Baltička odbrambena linija", zajednički projekt Estonije, Letonije i Litvanije za utvrđivanje 1000 kilometara duge granice s Rusijom i Belorusijom, što predstavlja najizloženiji deo istočnog krila NATO-a.
Oko 1.000 betonskih bunkera sa rovovima, protivtenkovskim rovovima, skladištima municije i skloništima za snabdevanje deo je zajedničkog plana za utvrđivanje istočnih granica baltičkih država u dužini od 965 kilometara, ali desetogodišnji projekat za jačanje odbrane od Rusije mogao bi da dođe prekasno, kažu zvaničnici u regionu.
Oni strahuju da bi mirovni sporazum u Ukrajini mogao brzo da skrene pažnju Moskve na najizloženiji deo istočnog krila NATO.
- Potrebno nam je deset godina za pripremu protiv ruske pretnje. Vladimir Putin nas neće pustiti da čekamo tih deset godina. Najopasnije vreme za Baltik biće odmah nakon primirja u Ukrajini - rekao je Gabrijelijus Landsbergis, ministar spoljnih poslova Litvanije do novembra.
Prema njegovim rečima, najopasnije vreme za Baltik biće neposredno nakon prekida vatre u Ukrajini.
Njegovi komentari usledili su nakon sličnih upozorenja lidera baltičkih država da bi prekid vatre mogao da ima neželjene posledice.
Kremlj je već izneo planove za povećanje vojne proizvodnje i preraspoređivanje trupa na severoistočnu granicu NATO ako Donald Tramp postigne primirje.
Da bi ojačale svoje "aktivacione snage", baltičke države, Poljska i Finska nedavno su objavile da će se povući iz međunarodnog sporazuma o zabrani protivpešadijskih mina. Litvanija je, takođe, nedavno izašla iz sporazuma o kasetnim bombama.
Regionalni lideri navode da žele slobodu izbora da koriste nove sisteme naoružanja zbog ruske pretnje. "Strateška poruka", prema Dovileu Sakalieneu, litvanskom ministru odbrane, je da smo "spremni da iskoristimo apsolutno sve" za odbranu od "invazije".
U nedavnom izveštaju danske obaveštajne službe navodi se da će Rusija, kada rat u Ukrajini prestane ili se zamrzne, moći brzo da se ponovo naoruža, pregrupiše i vodi rat protiv NATO.
Procenjuje se da bi za šest meseci Moskva mogla "da vodi lokalni rat u zemlji koja se graniči sa Rusijom". Za dve godine će "biti spremna za regionalni rat protiv nekoliko zemalja u regionu Baltičkog mora".
Za pet će moći da vodi "rat velikih razmera" u Evropi (bez učešća SAD), navodi se u izveštaju.
Pdsotaknut katastrofalnim razaranjem u Ukrajini i zločinima nad civilima u okupiranim gradovima, NATO je 2023. doneo plan za odbranu svakog centimetra Baltika. Trenutno NATO drži multinacionalne snage veličine bataljona u svakoj baltičkoj državi, na rotacijskoj osnovi, kao odbranu koja treba odvratiti Rusiju.
Letoniju brane međunarodne snage predvođene Kanadom, Litvaniju čuva nemačka brigada, a Estoniju štiti oko 1000 britanskih vojnika. No, Talinn, Riga i Viljnus strahuju od munjevite invazije i žele više - brigade spremne za borbu i trajnu prisustvo NATO-a.
"Nama nedostaje strateška dubina. Rusi bi mogli da pređu celu zemlju u satima, ako ne danima, zato se branimo od prvog centimetra. Pogledajte Ukrajinu i oslobođene gradove, bila je to pustoš", rekao je Landsbergis
Jednostavno rečeno, cilj nove odbrambene linije je sprečiti da baltički gradovi dožive istu sudbinu i budu sravnjeni sa zemljom kao ukrajinski. Estonija, Letonija i Litvanija potrošiće po 60 miliona funti svaka, što predstavlja veliki deo njihovih odbrambenih proračuna, koji su u odnosu na BDP najveći u Evropi nakon Poljske.
Rejmond Kaljulaid, čelnik estonske delegacije pri NATO-u, kaže da je ostvaren "dobar napredak" na odbrambenoj liniji: "Baltičke države to rade zajedno, alternative nema, treba da izgradimo snažnu regionalnu saradnju".
Govoreći o odluci baltičkih država o napuštanju Otavskog sporazuma o minama iz 1997. godine, Kaljulaid je rekao: "Ne možemo se boriti protiv Rusije s jednom rukom vezanom iza leđa. Moramo da budemo u mogućnosti da držimo liniju, osigurati da Rusija ne prodre, ali takođe moramo moći da prenesemo borbu na neprijateljsku teritoriju".
Srbija Danas/Telegraph.co.uk
