Украјина и Европа у страху: Да ли је Трампов мировни план "руски тројански коњ" за Зеленског?
Европски званичници су све више забринути да би мировни план за Украјину, који се обликује уз снажно посредовање Сједињених Држава, могао да отвори пут Русији за покретање нове агресије.
У европским престоницама расте страх да би Москва могла да искористи евентуални споразум да, под другачијим околностима, војно поново уђе у источну Украјину, пре свега у Донбас.
Према изворима, кључна тачка спотицања је амерички предлог о успостављању демилитаризоване зоне. Европски савезници се плаше да би такав аранжман омогућио Кремљу да тајно распореди снаге у спорном подручју, користећи хибридне методе, укључујући инсцениране инциденте, како би поткопао америчке безбедносне гаранције и створио изговор за нову инвазију. Такав план би био нека врста руског "тројанског коња", пише Блумберг.
Преговори о територији у сржи спора
Скоро четири године након почетка руске инвазије у пуном обиму, контрола над територијом остаје централно питање у сложеним преговорима између Вашингтона, Кијева и Москве. Русија захтева повлачење украјинских снага из Доњецке и Луганске области, укључујући подручја која тренутно нису под контролом руских снага, док Украјина одбацује свако одустајање од територије.
Детаљи преговора се и даље мењају. Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да су Сједињене Државе покренуле могућност да Донбас добије статус "слободне економске зоне" под посебним режимом управљања, док Москва инсистира на концепту демилитаризоване зоне.
Зеленски је ове недеље такође поменуо могућност референдума о будућем територијалном уређењу тог подручја.
Европа упозорава на ризик
Европски извори упозоравају да би свако повлачење украјинских снага из подручја која тренутно држи Кијев могло бити искоришћено у корист Русије. Зато је, како кажу, главни европски циљ у наредним недељама спречити да мировни споразум садржи "руског тројанског коња".
Бела кућа се још није огласила поводом ових забринутости.
Питање је и да ли ће руски председник Владимир Путин, упркос својим максималистичким циљевима у Украјини, у неком тренутку тактички подржати америчке напоре да се постигне споразум или ће их наставити одбацивати. Додатни ризик, упозоравају информисани извори, јесте могуће руско мешање у референдум или изборе који би могли да уследе након мировног споразума.
Разговори се настављају
Зеленски би требало да стигне у Берлин у понедељак на разговоре са немачким канцеларом Фридрихом Мерцом и другим европским лидерима, укључујући британског премијера Кира Стармера. Пре тог састанка, према изворима, планирани су и разговори између саветника за националну безбедност из Украјине, Европе и Сједињених Држава о нацртима могућих решења.
Питер Рикетс, бивши саветник за националну безбедност британске владе, упозорио је да су европске забринутости оправдане. Он верује да би, када се америчка пажња усмери на друге кризе, Путин могао да "створи инциденте као изговор", на пример под изговором заштите руског становништва, како би поново покренуо војну акцију.
- То би оставило остатак Украјине рањивим на следећи руски упад - рекао је Рикетс, додајући да ово није техничка ствар, већ кључно питање европске безбедности.
Ушаков: Донбас остаје под руском контролом
Такође је нејасно ко би надгледао евентуалну демилитаризовану зону. Амерички преговарачи су поменули посебну администрацију, али и могућност признавања Доњецке и Луганске области, заједно са Кримом, као де факто руске територије. Две делимично окупиране области даље на западу, Запорошка и Херсонска, биле би "замрзнуте" дуж тренутне линије фронта према овим предлозима.
Саветник Кремља, Јуриј Ушаков, ставио је до знања да Москва подржава идеју демилитаризоване зоне, са предлогом да се тамо уместо војске распореде руска Национална гарда и полиција. Европски званичници сматрају такву идеју неприхватљивом за Украјину и њене савезнике.
Ушаков је рекао да ће Русија пристати на прекид ватре тек након што се украјинске снаге повуку са линије фронта и да је, без обзира на исход преговора, Донбас "територија Руске Федерације".
Зеленски захтева снажне безбедносне гаранције
Украјина инсистира да не може да се одрекне територије, позивајући се на свој устав, и тражи снажне безбедносне гаранције упоредиве са колективним одбрамбеним механизмом НАТО-а.
- Ако Русија поново почне рат, шта ће наши партнери учинити? - питао је Зеленски Блумберг.
Истовремено, објавио је да су украјинске снаге повратиле неколико насеља и квартова у близини Купјанска у Харковској области, након вишемесечне операције чији је циљ био заустављање руског напредовања, чиме је демантовао раније тврдње Владимира Путина да су украјинске снаге окружене.
Трамп се залаже за брзи крај рата
Амерички преговарачи месецима покушавају да помире захтеве две стране, док је амерички председник Доналд Трамп инсистирао на брзом завршетку рата и све отвореније изражавао своје незадовољство спорим напретком.
Према претходном америчком плану од 28 тачака, Кијев је требало да се одрекне Доњецке и Луганске области како би се тамо успоставила демилитаризована зона, која би у пракси била под руским утицајем.
Данас Русија контролише око 20 одсто територије Украјине, а последњих месеци је додатно интензивирала војне операције са циљем да стекне потпуну контролу над Донбасом.
Извор: Србија Danas/Index.hr
