Украјински дронови задали тежак ударац Русији: Уништени авиони вредни око милијарду долара (ВИДЕО)
Украјински дронови уништили су 15 руских војних летелица на аеродромима дубоко иза линија фронта.
Драматични снимци приказују како дронови успешно погађају авионе на пет различитих војних аеродрома.
Украјинска обавештајна служба СБУ саопштила је да је уништено 11 ловаца Сухој и МиГ, три хеликоптера и један транспортни авион Антонов Ан-26.
Наводи се да укупна вредност уништених летелица прелази милијарду долара.
СБУ је навео да је иза напада стајала њихова елитна јединица Алфа. Уништени су авиони Су-30СМ и Су-34, међу најважнијим руским борбеним летелицама на првој линији фронта, заједно са старијим авионима Су-27 и Су-24, који се користе за нападе на Украјину.
Украјина је такође уништила пресретаче МиГ-31. Ови авиони представљају кључни део руског система противваздушне одбране и често се користе за лансирање хиперсоничних ракета Кинжал.
Три уништена хеликоптера, Ми-8, Ми-26 и Ми-28, озбиљно су нарушила руске транспортне и логистичке капацитете.
СБУ је додао да су током операције уништена и складишта горива и муниције.
Напади су изведени свега неколико недеља након што је иста јединица Алфа уништила или онеспособила руске системе противваздушне одбране у вредности процењеној на четири милијарде долара.
Погођени су ракетни системи С-300, С-350 и С-400, као и напредни радарски системи.
Стиже цича зима
Иако је уништавање летелица дало СБУ разлог за славље, један високи украјински посланик данас је упозорио да Украјинце у наредне три недеље чека изузетно тежак период због наглог пада температура и интензивних руских напада на енергетски систем, који су већ оставили милионе људи без струје и грејања.
Упркос напретку у мировним разговорима, који су довели до првих трилатералних преговора Русије, Украјине и Сједињених Америчких Држава, Русија је појачала бомбардовање подручја далеко иза линије фронта која се протеже источном и јужном Украјином.
Према званичним прогнозама, следеће недеље се у северним и источним деловима Украјине очекују температуре испод минус 20 степени Целзијуса, што је изузетно ниско за ту земљу.
- Лоша вест је да ће заиста бити мразева и да ће бити тешко - рекао је Андриј Герус, председник парламентарног одбора за енергетику, за национални ТВ канал Маратон.
- Добра вест је да треба издржати три недеље, а онда ће бити лакше - додао је он, позивајући се на прогнозирано отопљење и већу производњу соларне енергије због дужих дана.
Руски напади осакатили енергетски систем
Последња два руска напада ракетама и дроновима на главни град Кијев у јануару оставила су око милион људи без електричне енергије и 6.000 стамбених зграда без грејања. Након вишенедељних поправки, око 700 зграда и даље нема грејање.
Слична ситуација присутна је широм земље, јер су северна и источна Украјина, у којима се налазе велики градови попут Кијева, Харкова, Черњихива и Сумија, редовно мета напада, што доводи до ограничења снабдевања индустрије и нестанака струје за грађане.
Напади на електране, преносни енергетски систем и гасни сектор од почетка су кључни елементи руске свеобухватне инвазије на Украјину покренуте у фебруару 2022. године. Москва тврди да тиме настоји да ослаби способност Украјине да води рат.
Директор највећег приватног произвођача електричне енергије у Украјини, компаније ДТЕК, рекао је прошле недеље за Ројтерс да се земља приближава "хуманитарној катастрофи" због оштећења енергетског система усред екстремно ниских температура и позвао на прекид напада на енергетску инфраструктуру. Кијев је, с друге стране, гађао руску инфраструктуру за прераду нафте како би смањио државне приходе којима се финансира рат.
Украјинско удружење за соларну енергију саопштило је да је током 2025. године у рад пуштено око 1,5 гигавата нових соларних капацитета и да је укупна инсталирана снага соларних постројења у Украјини премашила 8,5 гигавата, укључујући и кућне инсталације.
Та количина је већа од укупне инсталиране снаге три украјинске нуклеарне електране које су под контролом Кијева, а која износи 7,7 гигавата, и помогла је земљи да се избори са ситуацијом током поправки тих постројења прошлог лета, али производња зависи од временских услова.
Председник Володимир Зеленски изјавио је овог месеца да оштећени енергетски систем Украјине ове зиме покрива само 60 одсто потреба земље за електричном енергијом, уз производни капацитет од 11 гигавата наспрам потребних 18 гигавата.
Максимални увоз електричне енергије из земаља Европске уније, у комбинацији са рестрикцијама струје у читавим регионима, ипак омогућава да систем остане у равнотежи.
Извор: Србија Данас/Телеграф