Украјински лидер пред историјским изазовима: Пет кључних показатеља кризе у којој се налази

Већ више од недељу дана, Зеленски се бори да обузда последице корупционашког скандала од 100 милиона долара који укључује високе званичнике и друге сараднике. 

Притисак је појачан док Сједињене Америчке Државе гурају предлог који су припремили заједно са Русијом, а који би захтевао велике уступке од Украјине - а изгледа да су уступци од Русије минимални - како би се окончао рат, пише АП.

Све ово се дешава док Русија споро, али сигурно напредује на деловима фронта од 1.000 километара и непрекидно бомбардује украјинске електране, узрокујући тешке несташице струје док се хладније време приближава.

Ево пет ствари које треба знати о растућем притиску с којим се суочава Зеленски.

Суочавање с побуном

Зеленски се суочава с побуном од стране законодаваца у својој странци откако су државне агенције за борбу против корупције откриле да је 100 милиона долара отуђено из енергетског сектора путем подмићивања од стране извођача.

Након што су истражитељи објавили своје налазе, Зеленски је сменио двоје високих званичника и увео санкције блиским сарадницима. 

Један од његових сарадника умешаних у ову шему, Тимур Миндич, наводно је напустио земљу. Миндич је партнер у медијској продукцијској компанији чији је Зеленски био сувласник пре него што је постао председник.

Неки украјински законодавци и активисти траже од председника да смени свог моћног шефа кабинета, Андрија Јермака. 

Ни Зеленски ни Јермак нису оптужени за било какво недело од стране истражитеља. Али, с обзиром на то да се верује да Јермак одлучује о кључним државним именовањима и има утицај у врхунским политичким пословима, законодавци сматрају да би требало да преузме одговорност као начин да помогне у враћању поверења јавности.

Партија Слуга народа коју води Зеленски освојила је више од две трећине посланичких места на парламентарним изборима 2019. године. Међутим, неки политичари упозоравају да би подела у партији или низ прелазака могло довести до губитка парламентарне већине, ако се не раздвоји од Јермака.

Многи политички савезници Зеленског сматрају да нешто мора да се промени, чак и ако нису јавно изразили своје бриге, рекао је Никола Давидиук, независни политички експерт.

Једна од главних критика владе Зеленског је да је превише моћи концентрисано у рукама Јермака и његових саветника, додао је Давидиук.

- Стил управљања Зеленског не функционише - рекао је он.

Како ће Зеленски реаговати на корупцијски скандал може одредити да ли ће последице наштетити положају Украјине код савезника, рекао је Давидиук.

Власт Зеленског није тренутно у опасности

Руска инвазија је изазвала увођење ванредног стања у Украјини, неодређено одлажући председничке и парламентарне изборе. Дакле, чак и ако контрола Зеленског над парламентом ослаби и његова популарност опадне, врло је мало вероватно да ће бити смењен док рат траје - осим ако не поднесе оставку добровољно.

Председнички мандат у Украјини обично траје пет година, а пре рата, следећи избори су били заказани за пролеће 2024. године.

Растући политички противветрови с којима се Зеленски суочава могли би изазвати потешкоће у његовој способности да прође било који потенцијални мировни споразум који се преговара с Русијом кроз парламент. А ако би тражио реизбор након рата, његове шансе би могле бити умањене ако Јермак и даље буде у игри, кажу политички аналитичари.

Бивши генерал се види као ривал, али негира политичке амбиције

Ниједна изабрана опозициона фигура у Украјини не представља озбиљну претњу за Зеленског.

Бивши украјински председник и тренутни опозициони посланик, Петро Порошенко, није успео да прошири своју подршку изван своје мале базе лојалиста. Његови покушаји да покрене гласање о неповерењу влади Украјине такође су пропали. Скупио је мање од половине од потребних 150 гласова.

Један потенцијални изазивач могао би бити бивши начелник украјинске војске, Валериј Залужњи, који је надгледао неколико успешних контраофанзива у првој години рата и кога је украјински председник сменио крајем 2023. године. Залужнији сада служи као украјински амбасадор у Уједињеном Краљевству.

Залужнији негира било какву намеру да уђе у политику, али анкете у Украјини показују да је теоретски конкурентан са Зеленским, што одржава спекулације да би могао бити уверен да се кандидује на следећим изборима.

План САД и Русије за окончање рата у Украјини

Сједињене Америчке Државе и Русија су саставиле план који има за циљ окончање рата у Украјини, а који захтева велике уступке од Кијева, према нацрту који је добила агенција АП, укључујући испуњавање неких захтева које је Кремљ понављао још од инвазије почетком 2022. године.

План захтева да Украјина уступи територију Русији и да Кијев ограничи величину своје војске. Русији би, као део предлога, била дата ефективна контрола над целим источним Донбасом - област коју Москва дуго жели - иако Украјина још контролише део тог подручја.

Зеленски је раније одбацио исте услове, описујући их као неуставне и неправедне. Његов кабинет је у четвртак саопштио да је званично примио план, али није коментарисао његов садржај.

Ипак, данас је Зеленски рекао да је Украјина под једним од најтежих притисака и да се суочава са ризиком да изгуби кључног партнера или достојанство.

Потом се огласио и Трамп, који је потврдио да је Зеленском дао рок да се изјасни до Дана захвалности, 27. новембра.

Иначе, извештаји о мировном плану појавили су се у тренутку када се Зеленски суочава са појачаним немиром због корупцијског скандала. Орисиа Лутсевич, стручњак за Украјину из Chatham Хоусе рекла је да је "време врло штетно за Украјину".

- Зеленски је рањив. И САД и Русија (су приметиле) унутрашњи скандал и одлучиле да појачају притисак на њега да се сагласи с руским планом - рекла је Лутсевич.

Али труд можда неће испасти како је замишљено, додала је, наглашавајући да европски савезници долазе у одбрану Украјине и говоре против плана.

Притисак на фронту и широм земље

У овом контексту, боље опремљена руска војска повећава нападе дуж фронта и на енергетске објекте у позадини, додатно оптерећујући Украјину.

Руска војска наставља да напредује у више области. 

У североистожној регији Харков, руске снаге притискају градове Купјанск и Лиман, које је Украјина повратила од Русије у првој години рата. Међутим, најжешће битке воде се око опкољеног украјинског града Покровск, кључног логистичког чворишта у источној Доњецкој области.

Руски напади на украјинске електране у новембру резултирали су неким од најгорих несташица струје откако је рат почео.

Извор: Србија Данас/Телеграф