Запад удара тамо где највише боли: Најопаснији удар до сада - Путинов "Сухој" на коленима (ВИДЕО)
Компанија "Сухој" игра кључну улогу у руском ваздухопловном сектору производњом борбених авиона.Украјински напади на руске фабрике потенцијално ометају производњу авиона и одржавање постојећих летелица.
Западне земље имају прилику озбиљно да уздрмају руску војну индустрију, и то тамо где је најрањивија - у ланцима снабдевања за њене борбене авионе.
Према новом извештају британског "тинк-тенка" Royal Унитед Сервицес Институте (РУСИ), комбинација строжих санкција и украјинских напада на индустријска постројења могла би тешко да погоде Москву.
Упркос развијеној домаћој одбрамбеној индустрији, Русија и даље показује "висок степен зависности" од увозних материјала и компонента потребним за производњу својих борбених авиона, наводе аутори извештаја Џек Вотлинг и Николај Стајков.
Према ауторима, руска ваздухопловна индустрија "рањива је на поремећаје и кашњења" у производњи и одржавању летелица, а управо то би нове западне санкције могле додатно да погоршају, пише "Њузвик".
Сухој - најважнији део ваздухопловног сектора
Москва се током готово четири године инвазије на Украјину снажно ослања на своју ваздушну силу. Руски авиони су често засипали Украјину разорним нападима (нарочито употребом клизећих бомби и крстарећих пројектила), а ваздушне снаге ипак су претрпеле мање губитке од копнених трупа, исцрпљених дуготрајним борбама на истоку.
Најважнији део руског ваздухопловног сектора је "Сухој", компанија која производи већину руских борбених авиона, укључујући и ретко виђен Су-57, такозвани "стелт" ловац. "Сухој" је 2022. ушао у састав шире државне групације Унитед Аирцрафт Цорпоратион, а тренутно производи моделе Су-30МК, Су-30СМ, Су-34, Су-35С и Су-57.
Важно је напоменути да нема тачних бројки о томе колико авиона годишње производи Русија, али према разним проценама, које се темеље на извештајима Министарства одбране Руске Федерације па до самог произвођача, претпоставља се да је само у 2024. произведено између 90 и 100 нових борбених авиона.
То значи да руска производња више него надокнађује визуелно потврђене губитке у Украјини (укупно 168 авиона према Oryxu, иако је стварна бројка сасвим сигурно већа).
Али, ту свакако треба урачунати и трошење летелица које је током рата сасвим сигурно врло интензивно. Русија користи и друге типове летелица, попут стратешких бомбардера Ту-22М3, Ту-95, Ту-160 и транспортних авиона Ил-78. Аналитичари истичу да Русија тешко проналази замене за материјале и алате које увози, а у неким сегментима постаје још зависнија о страним добављачима. У међувремену, многе земље које су традиционално куповале руске авионе окрећу се другим произвођачима. На пример, Индија се одлучила за француски Рафал уместо за руске моделе.
Земље чланице НАТО-а морају да размисле о томе шта могу понудити како би конкурисале Русији, али и Кини, на тржиштима где ће ускоро бити потребно заменити застареле борбене флоте, поручују аутори.
Квалитет надокнађују бројношћу
Иако руски авиони не могу нужно да парирају НАТО-овим или кинеским по технолошким способностима, њихова бројност и стални развој и даље представљају изазов, сматрају аналитичари. Према извештају, циљане санкције према добављачима у нижим нивоима ланца снабдевања ‘"Сухој"‘ могле би Русију да одсеку од кључне европске опреме.
Сједињене Државе, Уједињено Краљевство и Европска унија већ су увеле низ пакета санкција против Русије због рата у Украјини. Амерички председник Доналд Трамп, наводно фрустриран спорим напретком мировних преговора, прошлог месеца санкционисао је две највеће руске нафтне компаније, док је Европска унија представила деветнаести пакет мера. Трамп је истовремено увео и додатне царине Индији због њене куповине руске нафте.
Украјина, с друге стране, све чешће гађа руска војна и индустријска постројења повезана са ваздухопловном производњом. Ти удари, процењују аналитичари, могли би да отворе додатне могућности за међународне партнере да спрече Русију у набавци заменских машина и алата потребних за одржавање производње.
Кијев већ редовно погађа кључне тачке руског војног система - од складишта горива и рафинерија до хемијских фабрика које производе материјале за муницију. На крају, извештај предлаже и "мекши" облик притиска: подстицање руских стручњака да напусте земљу. Тиме би Запад исцрпео техничко знање и искуство пресудно за одржавање руске ваздухопловне индустрије. Ако би се у свету почело сумњати у поузданост руских авиона, закључују аутори, то би могло озбиљно угрозити извоз вредан стотине милиона, па и милијарде, долара, закључује "Њузвик".
Извор:Србија Данас/Јутарњи