Зеленски неће да обнавља нафтовод: "Руси нас убијају, а ми морамо да дамо нафту Орбану да би победио на изборима"
Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је данас да питање обнове нафтовода Дружба, оштећеног у руским нападима, има не само техничку већ и политичку димензију и да сматра да се не исплати поправљати оштећени нафтовод.
"Да будем искрен, не бих га обновио. То је мој став. Рекао сам ово лидерима Европе и онима који су ме звали у вези са овим питањем, као и руководству Европске уније. Јер ово је руска нафта. Постоје неки принципи који немају цену. Руси нас убијају, а ми морамо да дамо нафту (мађарском премијеру Виктору) Орбану, јер без ове нафте он не може да победи на изборима. Стога је ово мој став", нагласио је Зеленски на конференцији за новинаре у Кијеву, преноси Суспилне.
Према његовим речима, Украјина не блокира приступ објекту представницима Европске комисије, већ сматра да је довољна сопствена потврда чињеница о уништењу.
Поводом захтева Мађарске и Словачке да ЕУ пошаље независне стручњаке да утврде стање нафтовода, Зеленски је нагласио да је Украјина независна држава и да пружа чињеничне информације о оштећењима на нафтоводу.
"Имамо независну државу, имамо нафтовод, Русија га је више пута уништавала, а било је и повређених након другог уништења нашег нафтовода, и када су хтели да нас провере, јасно смо рекли да је дошло до уништења. Не мислим да нам представници ЕУ не верују. Мислим да је наша реч довољна. Током година смо показали да смо прави партнери", рекао је Зеленски.
Зеленски је навео да Украјина чека званичан захтев Мађарске и земаља ЕУ у вези са приступом оштећеној инфраструктури нафтовода Дружба ради инспекције и подсетио да ЕУ повезује финансијску помоћ Украјини и доделу кредита од 90 милијарди евра са обнављањем нафтовода.
Генерални директор украјинске државне енергетске компаније Нафтогас Сергеј Корецки изјавио је на брифингу да ће бити потребно месец и по дана да се осигура технолошка способност нафтоводне инфраструктуре.
Паралелно са тим, додао је, Нафтогас припрема пројектно-прорачунску документацију, којом се израчунава потреба за рестаурацијом и изградњом алтернативног нафтовода.
Он је напоменуо је да је кључна штета настала 27. јануара у подручју града Броди, где је уништена главна црпна станица, као и да обнова инфраструктуре захтева свеобухватан приступ.
"Ово је инфраструктура великих размера: пумпне јединице, компресори, кабловске естакаде, контролне табле и електроника. Објекат захтева свеобухватну рестаурацију. Посебно, мора бити опремљен резервоар за пражњење који штити систем од прекомерног притиска, спречавајући уништење цевовода и еколошку катастрофу", рекао је Корецки и подсетио да је на путу ка европским интеграцијама, питање екологије фундаментално.
Према његовим речима, у европским земљама, припрема пројекта рестаурације трајала би три до шест месеци, само за пројекат.
"Овде су радови у току", рекао је Корецки и додао да је неопходно спречити еколошку катастрофу у Лавовској области током обнове нафтовода и узети у обзир претњу од Русије током радова на поправци.
Он је објаснио да је након руског напада Државна служба за ванредне ситуације Украјине учинила све што је могуће да спречи изливање нафте из нафтовода и наношење штете реци Стир и животној средини у окружењу.
Нафтовод Дружба један је од највећих система за транспорт руске нафте у Европу, а његово функционисање има значајан утицај на снабдевање рафинерија у више земаља региона.
Снабдевање преко јужног крака нафтовода Дружба, који иде преко територије Украјине, прекинуто је 27. јануара, након што је, према властима у Кијеву, руски напад оштетио инфраструктуру и изазвао пожар на једној пумпној станици.
Од тада је транспорт руске нафте ка рафинеријама у Мађарској и Словачкој обустављен док трају процене штете и поправке, пренео је Интерфакс.
Премијери Мађарске и Словачке, Виктор Орбан и Роберт Фицо, оптужили су Кијев да намерно одуговлачи обнову транспорта нафте преко Дружбе из политичких разлога, док Украјина тврди да су поправке технички сложене и да се изводе под сталном претњом нових напада.
Спор је додатно ескалирао када су Будимпешта и Братислава као одговор обуставиле део енергетских испорука Украјини, укључујући дизел и ванредне испоруке електричне енергије, док је Мађарска запретила и блокадом нових санкција ЕУ против Русије док се транспорт нафте не обнови, преносе медији.
Србија Данас/Телеграф