Русија држи петину Украјине, али пробој и даље изостаје! Један податак показује да победа Путинове армије није ни близу - ево где се тренутно воде најжешће борбе и каква је ситуација на источном фронту (МАПА)

Рат у Украјини улази у нову, опасну фазу високог интензитета, али упркос снажном притиску дуж готово целе линије фронта, Москва за сада не показује знаке брзог војног слома украјинске одбране. Према последњим доступним проценама, Русија тренутно контролише око 20 одсто украјинске територије, док отворени извори и анализе фронта показују да је руско напредовање у првим месецима 2026. спорије него током ранијих фаза рата.

Подаци засновани на мерењима уз коришћење ISW геометрије фронта показују да Русија укупно контролише око 45.795 квадратних миља украјинске територије, односно приближно петину земље када се урачунају Крим и делови Донбаса заузети још пре фебруара 2022. Када се посматра само период од почетка велике инвазије, руски добитак износи око 13% територије Украјине, али је важно да се нагласи да је у последњим недељама динамика много спорија него раније.

Најновија слика са фронта показује да су Покровск, Костјантинивка, Лиман и југоисточни сектор око Хулиајпоља и Орјихива међу најврелијим тачкама. То потврђују и украјински војни извори на ЛивеУАмап-у, где су у последња 24 часа забележени нови сукоби управо на тим правцима, укључујући борбе код Покровска, Костјантинивке, Лимана, као и у правцу Орјихива и Хулиајпоља у Запорошкој области.

Посебно је важан правац Покровска, јер је реч о логистички кључном подручју у Доњецкој области. Реутерс наводи да је управо тај сектор међу најинтензивнијим местима борби током марта, а украјински председник Володимир Зеленски рекао је да се руске снаге групишу управо код Покровска и Хулиајпоља. Украјински Генералштаб је раније саопштио и да је већина напада забележена баш у секторима Покровска и Запорожја.

Други кључни правац је Костјантинивка–Дружкивка, део такозваног украјинског "појаса тврђава" у Донбасу. Реутерс је још у марту пренео тврдње начелника руског Генералштаба Валерија Герасимова да Русија напредује ка Словјанску и да врши снажан притисак на Костјантинивку, док су украјински и западни аналитичари процењивали да Русија на том правцу може да оствари само ограничене тактичке добитке, али не и велики пробој без огромних губитака.

На лиманском правцу борбе се такође појачавају. ЛивеУАмап бележи нова дејства код Лимана, Ставки и Дробисхева, док је украјински врховни командант Олександр Сирски навео да су управо Лиман, Покровск, Олександривка и Костјантинивка били најжешћи сектори током марта. То указује да Русија покушава да притисне више тачака истовремено, не би ли пронашла слабије место за пробијање линије.

На југу, у Запорошкој области, ситуација је подједнако озбиљна. Реутерс наводи да руске снаге напредују преко отвореног терена источно од регионалног центра и покушавају да притисну и правац свега око 20 километара јужно од града Запорожја. Украјински команданти истичу да је тај терен посебно тежак за одбрану јер је реч о степи, са мање природних препрека и мање заклона за браниоце. ЛивеУАмап у исто време региструје нове сукобе код Степнохирска, Приморског и Хулиајпоља, као и руске ваздушне ударе широм тог сектора.

Ипак, упркос сталном притиску, Русија тренутно није надомак брзе победе. То је вероватно најважнији закључак после поређења најновијих мапа, званичних изјава и анализа. Зеленски је почетком априла рекао да је стање на фронту "најбоље у последњих 10 месеци", да је руска офанзива планирана за март поремећена, те да украјинска страна тренутно не види велику, непосредну претњу слому линије. Реутерс преноси и да отворени извори сугеришу да је Русија од почетка јануара напредовала за око 500 квадратних километара, што јесте напредак, али не и темпо који би указивао на колапс украјинске одбране.

С друге стране, украјинска страна тврди да је од краја јануара вратила под контролу око 480 квадратних километара територије, док је само у марту повратила скоро 50 квадратних километара. Реутерс је пренео да је нови украјински модел борбе, који спаја дронове и пешадију у интегрисане јуришне јединице, већ дао резултате на југу. Ако су ти наводи тачни, то значи да Украјина више не игра само пасивну одбрану, већ покушава да локалним контранападима успори руски замах и исправи линију фронта тамо где је то могуће.

Управо због тога одговор на питање "ко је сада у бољој позицији?" није једноставан. Русија и даље има предност у маси, притиску и способности да напада на више сектора одједном, а њене снаге и даље полако напредују у деловима Доњецка и југа. Међутим, Украјина је, према сопственим тврдњама и низу независних процена које преноси Реутерс, успела да успори тај замах, поправи део положаја и спречи велики пробој у пролећној фази борби. Укратко: Русија је и даље у офанзиви, али не и у ситуацији да је победа иза угла.

Додатни елемент целе слике су и изјаве руских званичника. Герасимов је у марту тврдио да је офанзива "у току у свим правцима", да Русија заузима нова насеља и да напредује ка већим градовима попут Словјанска. Али чак и Реутерс у истој анализи наводи процене експерата да Русија вероватно може да остварује само ограничене тактичке добитке, а не велики оперативни пробој. То значи да постоји велики раскорак између максималистичке политичке реторике и стварног ритма напредовања на терену.

Колико је онда Русија "дубоко" на украјинској територији? Географски гледано, она већ држи континуитет територије од делова Донбаса до Крима и шире зоне на југу и истоку, али на кључним правцима ка преосталим украјинским урбаним центрима у Доњецкој области и даље нема одлучујућег продора. Реутерс наводи да Русија тражи да Украјина преда и преостали део Донбаса који није освојила, око 6.000 квадратних километара, што само по себи показује да Москва и после више од четири године рата још није остварила ни све своје основне територијалне циљеве у источном делу земље.

Зато је најпрецизније рећи следеће: борбе су тренутно најжешће на истоку и југоистоку, Русија држи велику територију и врши стални притисак, али није близу брзе победе. Украјина је под огромним напором, али је фронт стабилнији него што је био претходних месеци, бар према последњим јавно доступним проценама и изјавама украјинског војног и политичког врха. Рат се и даље води као исцрпљујућа битка ресурса, људства, дронова и логистике - и зато ће наредни месеци, посебно правци Покровск–Костјантинивка и Запорожје–Хулиајполе, бити пресудни за то да ли ће се руски притисак претворити у озбиљнији продор или остати заглављен у спором, скупом напредовању.

Србија Данас/Ненад Ђукић