Зеленски преко једне ствари не прелази? Трамп спреман да оствари кључни услов за окончање рата, предлог је на столу

Украјина је током мировних разговора у Берлину одбацила предлог о успостави демилитаризоване зоне у Донбасу. 

Високи украјински званичник поручио је да би такав сценарио представљао капитулацију и да "неће бити прихваћен", док се преговори настављају у немачкој престоници.

Са друге стране, званичници тврде да су Американци спремни да пруже Украјини безбедносне гаранције.

Преговори између председника Украјине Володимира Зеленског и америчке делегације завршени су без договора о предлогу демилитаризоване зоне на истоку Украјине.

Састанак је одржан у Берлину, а информације је објавио Билд позивајући се на изворе упознате са разговорима.

Према наводима Билда, разговори су се заснивали на амерички подржаном мировном оквиру од 28 тачака, чији је циљ замрзавање рата. Предлог укључује обавезу Украјине да не тражи чланство у НАТО-у, као и одржавање нових избора у року од 100 дана, што је Кијев спреман да размотри под одређеним околностима.

Спор око територије

Преговори су запели на територијалним питањима, посебно на предлогу према којем би се украјинске снаге морале повући из делова Доњецке области како би се успоставила, како су је описали амерички преговарачи, "демилитаризована економска зона".

Према документу о којем се разговарало у Берлину, Крим, Луганска и Доњецка област би биле де фацто признате као територије под руском контролом. Делови Запорошке и Херсонске области били би замрзнути дуж садашње линије контакта.

План је такође предвиђао повлачење украјинских снага из делова Доњецке области које су тренутно под украјинском контролом, а та би подручја потом била демилитаризована и међународно призната као руска територија.

Иако је Зеленски, према наводима извора, спреман да прихвати замрзавање на линији фронта, што би у пракси значило привремено прихватање губитка окупираних територија, укључујући Крим и делове источне и јужне Украјине, одлучно је одбацио било какво једнострано повлачење украјинских снага из Доњецке области.

Америчка страна предложила је да се Украјина повуче са приближно 5.600 квадратних километара Доњецке области, при чему то подручје не би било окупирано руским снагама, већ би остало демилитаризовано.

Москва је на то брзо одговорила предлогом да у зону уђе искључиво руска Национална гарда, снага која активно учествује у борбеним дејствима.

Повлачење би значило принудну предају

Кијев страхује да би Русија искористила украјинско повлачење да војно окупира то подручје, чиме би се предлог у пракси претворио у принудну предају. Високи украјински званичник рекао је за Билд да би такав сценарио представљао капитулацију и да "неће бити прихваћен".

Упркос спремности Кијева на значајне компромисе, укључујући дугорочно замрзавање великих делова окупираног територија, украјински званичници истакли су да једнострано повлачење са линије фронта остаје јасна црвена линија.

Зеленски је у недељу рекао да сматра како је приступ "остајемо тамо где смо сада" најправедније решење и да очекује подршку Сједињених Држава.

Тампон зона

Говорећи о предлозима за тампон-зону, Зеленски је довео у питање зашто би се повлачење односило искључиво на украјинске снаге.

"Ако се украјинске снаге повуку пет или десет километара, зашто се онда и руске снаге не би повукле једнако дубоко унутар окупираних територија?" рекао је.

Додао је да питање остаје нерешено и изузетно осетљиво.

Француски лист Ле Монде објавио је 11. децембра да је Кијев пристао на успоставу демилитаризоване зоне у Донбасу уз повлачење снага са обе стране линија фронта.

Канцеларија председника Украјине то је дан касније одбацила, поручивши да Кијев није спреман да пристане на "тампон-зону" и да никаква политичка одлука није донета.

Саветник шефа Канцеларије председника Украјине Михаило Подољак рекао је за Kyiv Пост да се засад ради искључиво о теоријским расправама. "Јасно је да се у сваком преговарачком процесу разматрају сви могући формати, укључујући и потенцијални формат заустављања дуж линије директног борбеног додира", рекао је Подољак.

САД пристале да пруже безбедносне гаранције Украјини

Сједињене Америчке Државе пристале су да пруже безбедносне гаранције Украјини као део мировног споразума за окончање готово четворогодишњег рата с Русијом, изјавили су данас амерички званичници након последњих разговора с украјинским председником Володимиром Зеленским у Берлину.

Према речима званичника, разговори с изасланицима америчког председника Доналда Трампа, Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером, довели су до смањења несугласица у вези са неопходним безбедносним гаранцијама за које Кијев каже да морају бити обезбеђене, као и о захтеву Москве да Украјина уступи територију у региону Донбаса на истоку земље, преноси Асошиејтед прес.

Амерички званичник је рекао да су разговори били "заиста позитивни", са постигнутим консензусом о бројним питањима.

"Још увек постоје неке ствари о којима треба разговарати, али је Доналд Трамп задовољан напретком", рекао је он.

Званичници су навели да је постигнут напредак у вези са гаранцијама за безбедност Украјине из члана 5. НАТО-а, али су упозорили да те гаранције неће бити на столу заувек.

Рекли су да Трампова администрација планира да поднесе споразум о безбедносним гаранцијама на одобрење Сената, иако нису прецизирали да ли ће бити ратификован као уговор, за који је потребно двотрећинско одобрење Представничког дома.

Амерички званичници су такође рекли да постоји консензус о око 90 одсто мировног плана који су предложиле САД, а Русија је наводно показала спремност да дозволи Украјини придруживање Европској унији, што је претходно сматрала неприхватљивим.

Трамп је требало да се укључи у вечерашњи разговор с европским лидерима, а према америчким званичницима, очекује се да ће се преговори наставити током викенда у Мајамију или негде у Сједињеним Америчким Државама, према речима америчких званичника, који су говорили под условом анонимности јер их Бела кућа није овластила да јавно коментаришу.

Главна питања у преговорима остају постратна безбедност Украјине и судбина окупираних територија. Зеленски је нагласио да било које западне безбедносне гаранције морају да буду правно обавезујуће и подржане од стране америчког Конгреса.