Банде тинејџера харају Београдом: Упадају у апотеке с ножевима, прете запосленима - оружане пљачке постале свакодневица, имају само 12 година

Од јуна у Београду бележи се забрињавајући пораст разбојништава чији су починиоци деца између 12 и 14 година. На мети су апотеке, а запослени се суочавају с претњама, физичким нападима, па чак и оружјем. Стручњаци упозоравају да су у корену овог тренда лака зарада, запуштене породице, слабљење школе и погубан утицај друштвених мрежа.

Београдска полиција од јуна бележи низ неуобичајених случајева - разбојништава у којима главне улоге имају деца. На мети су најчешће апотеке, где дечаци од 12, 13 или 14 година упадају, захтевају новац, прете запосленима, а понекад потежу и нож или бибер спреј.

Последњи напад догодио се на Врачару, а слични случајеви забележени су и на Палилули и Бањици.

Лака зарада и свест о неодговорности

Специјални педагог Наташа Андоновска каже да у свему препознаје образац који се понавља деца су, каже, постала свесна своје кривичне неодговорности.

- Очигледно је да је мотив лака зарада, али и чињеница да су они свесни да за своја дела не могу одговарати као одрасли. Раније су их старији користили да пренесу пакетиће психоактивних супстанци, јер ако их полиција ухвати, ништа не може да им уради. Сада су та деца, међутим, сама схватила да могу да раде шта хоће и да за то не одговарају - објашњава Андоновска за "Блиц" ТВ.

Она истиче да родитељи често уопште нису упућени у то шта им деца раде:

- Имате родитеље који не знају где су им деца по цео дан, ни с ким се друже, нити колико времена проводе напољу. Школа више нема ону васпитну функцију коју је некада имала, а деца која су раније евентуално нешто крала сада прелазе на озбиљна разбојништва - упозорава она.

- Није ово више ситна крађа жвака из продавнице. Ово су напади, са употребом силе и оружја. То је застрашујуће када схватите да дете од 13 година зна како да запрети ножем, и то без трунке гриже савести - додаје Андоновска.

Интернет им је нови свет без правила

Психолошкиња Радмила Вулић Бојовић упозорава за "Блиц" ТВ да је овај талас насиља много шири друштвени проблем и да није реч само о сиромаштву.

- Комплексно је, сложено, и не може се свести на "нема новца па краду". Ово је системски проблем - друштвени, психолошки, породични. Имамо децу која су потпуно ван контроле. Одгаја их не ни улица, него оно што је горе од улице, интернет и друштвене мреже - објашњава она.

- Они данас имају свој микросвет, свет у којем родитељи не знају ништа о њима. Неки родитељи су једноставно абдицирали, не баве се децом, не знају с ким су, не знају где су. А с друге стране, многи родитељи раде по два или три посла да би преживели. Та деца су фактички сама, препуштена екранима, инфлуенсерима и лажним узорима - каже Вулић Бојовић.

Додаје да су границе нестале:

- Данас у породици често не важе никаква правила, у школи још мање. Учитељи су изгубили ауторитет, а друштвене мреже су постале полигон за самопотврђивање. Деца виде да се о криминалцима прича на телевизији, да су они популарни, и желе тај статус. Све се своди на слику - на то да си "опасан", да имаш новац, да си неко.

Пред судом се понашају као звезде ТикТока

Адвокат Стефан Ћорда каже да је у пракси видео запањујући ниво бахатости међу малолетницима који долазе пред суд.

- Фрапиран сам начином на који та деца разговарају са судијама и педагогом. Седну, пребаце ногу, гледају у телефон и кажу: "Ајде, питај шта хоћеш." Када им се каже да се понашају пристојно, само слегну раменима. Њих то не занима. Кажу: "Мене то не дотиче, могу ли да изађем напоље?" - прича Ћорда за "Блиц" ТВ.

Он објашњава да деца до 14 година по закону не могу бити кривично гоњена, али да старији малолетници (од 14 до 16) могу одговарати и завршити у малолетничком затвору.

- Није баш да нема санкција. За разбојништво, које спада у тежа кривична дела, запрећена казна је од две до дванаест година затвора. Али проблем је што их ништа не дотиче, ни казна, ни ауторитет, ни судија. Они су видели на ТикТоку да санкције не значе ништа. Мисле: добићу укор, побегнућу из дома и све изнова - каже адвокат.

Ћорда истиче да држава мора да реагује системски:

- Министарства и центри за социјални рад морају да преиспитају свако дете појединачно: ко је запуштен, ко је из разведеног брака, ко нема родитеље. Педагози говоре да многа од те деце беже из домова и живе на улици. То нису „мали криминалци“, то су деца која траже ауторитет, а ми им га нисмо дали - поручује адвокат.