БЕОГРАД ДАНАС: Универзитет у Београду - 215 година освјетљавања пута знања
Где је и шта представља Београд данас? Швајцарски архитекта Ле Корбизије је једном приликом изјавио: “Београд је најружнији град на свету, на најлепшем месту на свету.”. Слажемо се са делом о најлепшем месту на свету, а у оквиру пројекта “Београд данас”, даћемо све од себе да демантујемо први сегмент Ле Корбизијеове тврдње и истакнемо колико је диверзитет, који је обележио богату историју нашег главног града, важан и колико се заправо лепоте крије у шаренилу стилова, епоха и култура, које су струјале градом кроз његову хиљадугодишњу прошлост.
Београдски Универзитет, основан 24. септембра 1863. године као Велика школа, а касније 1905. године трансформисан у универзитет, слави свој импресиван јубилеј - 215 година постојања. Овај угледни центар образовања, са богатом историјом и значајним доприносом, прославио је ову важну годишњицу пре само неколико недеља.
Андрићево уточиште и место животне инспирације - Сокобања, Хотел “Моравица” и чувени Апартман 144
FELIX РОМУЛИЈАНА: Место где се уједињује историја и дворска архитектура
ШАБАЧКИ НАРОДНИ МУЗЕЈ: Учитељ историје, промотер уметности и чувар културне баштине
Универзитет у Београду је у својим почецима имао осам редовних професора, међу којима су се истакли еминентни стручњаци као што су Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, и други. Основни факултети, укључујући Филозофски, Правни, Технички и Богословски, чинили су темељ ове образовне установе.
У својој раној историји, Универзитет је имао 778 студената и 34 професора. Током Краљевине Југославије, постао је центар револуционарног студентског покрета, снажно утичући на друштвене и политичке промене.
Настава је била обустављена током Другог светског рата, али након ослобођења Београда, Универзитет је брзо обновио своје активности. Године 1944. формирана је Комисија за обнову универзитета, а нови талас ентузијазма и образовања обасјао је град.
Универзитет у Београду је био зачетник многих других универзитета у региону. Из њега су настали Универзитет у Новом Саду (1960), Универзитет у Нишу (1965), Универзитет у Приштини (1970), Универзитет у Подгорици (1974) и Универзитет у Крагујевцу (1976). Овај универзитет је играо кључну улогу у ширењу образовања и културе широм бивше Југославије.
Зграде Београдског Универзитета постале су неодвојиви део архитектонске и културне баштине града Београда. Некадашњи локалитети данас чине неке од најзначајнијих историјских грађевина, укључујући Музеј Вука и Доситеја и Конак кнегиње Љубице. Такође, многе зграде су изграђене у духу брутализма, што доприноси богатству архитектонског наслеђа Београда.
Универзитет у Београду се константно развија и расте заједно с градом. Данас, Универзитет чини 31 факултет, 11 научних института и Универзитетска библиотека. Са више од 90.000 студената и преко 7.000 запослених, Универзитет у Београду је огроман и разнолик универзитетски систем.
Прослава 215. годишњице Универзитета у Београду недавно је окупила значајне личности, укључујући министарку науке, технолошког развоја и иновација, Јелену Беговић, и министарку просвете, Славицу Ђукић Дејановић. Оне су истакле важност Универзитета у Београду за српску заједницу и друштво у целини.
Министарка Беговић је нагласила да је овогодишње напредовање Београдског Универзитета на Шангајској листи значајно достигнуће, показујући квалитет српске науке и научника. Ова афирмација долази као резултат значајних инвестиција у науку, кроз Фонд за науку и Фонд за иновациону делатност, али и кроз средства издвојена за оквирни програм "Хоризонт Европа". Осврћући се на будућност, министарка је истакла важност стварања окружења у којем ће најталентованији појединци моћи да дају свој максимум у области науке и образовања.
Министарка просвете, Славица Ђукић Дејановић, подсетила је на кључну улогу Универзитета у очувању српске културе, језика и традиције, чиме доприноси очувању националног идентитета.
Овогодишња прослава је нагласила континуирани раст и развој Универзитета у Београду и потврдила његову кључну улогу у области високог образовања и науке у региону. Универзитет остаје посвећен остваривању највиших стандарда у области образовања и науке и припрема наредне генерације лидера и иноватора за изазове будућности.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.