Београд у пламену: Три огромна пожара уништила симболе престонице - ватрене стихије узнемириле грађанство

Три огромна пожара, какви у мирнодопска времена никада нису били виђени ни пре али ни касније, на срећу без жртава, али са непроцењивом материјалном штетом, десила су се у Београду у декади седамдесетих и то у у распону од свега неколико година.

Најпре је усред зиме 1973. изгорела робна кућа Ферум на тадашњем Тргу Маркса и Енгелса, затим конструкција над главном салом новоизграђеног Сава центра на Новом Београду, као и последња три спрата Дома штампе на Тргу републике.

И тада добро организована ватрогасна служба у престоници успела је да изађе на крај са све три ватрене стихије које су шокирале и дубоко узнемириле грађанство, а узроци за избијање пламена, према строго контролисаним званичним информацијама, посебно у случају Сава Центра, били су - немар и лоше електричне инсталације.

Први у низу неколико пожара које су Београђани добро упамтили догодио се у зору 12. децембра 1973. године.

На зимској температури од минус 10 степени нико није очекивао да може да се запали тада врло популарна продавница "Ферум", Робних кућа Београд на Тргу Маркса и Енгелса, данашњем Николе Пашића. Ватра се појавила у шест ујутру у подруму продавнице, магацину и складишту робе. Више од 30 ватрогасаца, са девет цистерни, дуже од једног часа борило се са ватреном стихијом.

Иако су стигли само неколико минута после позива, ватрогасци пре седам часова нису могли да почну са гашењем, јер је подрум био закључан, а кључа није било.

Тек пошто су после извесног времена пробијена врата и разбијено стакло на излогу, ватрогасци су могли да уђу.

Ситуација је била изузетно тешка због отровних гасова, па ватрогасцима ни маске нису помагале. Чак се и командир ватрогасаца, Христо Ђокић онесвестио од дима. У складишту које је изгорело били су кухињски намештај и уређаји за домаћинство, а вредност робе процењена је на око два милиона ондашњих динара.

Касније претпоставке су биле да је пожар ипак био изазван експлозијом котлова за централно грејање који се налазе веома близу просторија са робом.

Крајем седамдесетих година прошлог века Сава центар постао је симбол престонице и како је говорио његов први директор Милоје Поповић - храм социјализма. Први део објекта завршен је месец дана пре чувене београдске конференције несврстаних, а 14. маја 1977. године - конференцијски део Сава центра свечано је отворио Јосип Броз Тито. После тога, изграђена су још два дела. Друга фаза - зграда Велике дворане - завршена је у јуну 1978, а 13 месеци касније отворен је и трећи део целине - хотел Београд-Интерконтинентал.

Пред сам завршетак другог дела на једном делу кровне конструкције дошло је до пожара приликом постављања последњег слоја изолације. Пред очима запањеног Београда, јер се огромна ватра видела из скоро свих делова града, велелепни објекат, понос социјализма, брзо је гутала ватрена стихија. Тог 13. маја 1978. само захваљујући пожртвованости радника на градилишту и свих београдских ватрогасаца пламен је некако био угашен.

Први пламени језици, по писању медија, појавили су се на самом врху куполе која прекрива бину велике дворане "Сава центра".

На први позив дотрчали су сви радници са противпожарним апаратима, па је тако велика сала потпуно заштићена. Локализовање пожара било је врло тешко, јер се тих дана постављала зидна изолација која је била лако запаљива.

Тек су специјализоване ватрогасне јединице успеле да се изборе са ватром без већих последица. С обзиром да је због изолационих грађевинских материјала дим био већи него што је стварна размера пожара, у почетку се мислило да је обухваћен много већи део градилишта.

Део конструкције који је захваћен пожаром служио је за сценске уређаје, којима се диже и спушта завеса, мења декор, уређује сцена. Цео овај простор, уздигнут десетак метара изграђен је од металне конструкције, што је и заштитило од ватре делове зграде и велику салу.

С обзиром на огромну политичку важност Сава Центра за тадашњи систем, градилиште су већ од првог дана надзирали припадници тајне полиције ДБ. Када је ватра букнула, они су се растрчали и спречавали фотографисање пожара, чак и професионалним фото репортерима, услед чега је остало веома мало фотографија овог догађаја.

Због исте ствари, политичке важности објекта, и чињенице да је сам вођа Јосип Броз Тито отворио објекат, тајна полиција је спречила да се резултати истраге појаве у јавности, али и да медији превише пишу о катастрофи. Такође, свака јавна дискусија и прича у јавности о пожару и његовим узроцима могла је да има последице по сваког ко би је изговорио, па су грађани углавном прећуткивали сваки помен ватре. Важило је правило: једноставно, било, десило се, идемо даље.

Све фирме које су радиле на градилишту добиле су задатак да се максимално напрегну и раде 24 часа свакодневно како би се штета поправила.

ЗГАРИШТЕ И У КНЕЗ МИХАЈЛОВОЈ

И штета од пожара који је почетком јуна 1979. године, нешто пре поноћи, избио на самом почетку Кнез Михајлове улице, била је огромна.

Последња три спрата тадашњег Дома штампе су потпуно уништена, а од пословних просторија "Интерекспорта" и "Југословенске књиге" на седмом, осмом и деветом спрату у строгом центру престонице, остало је само згариште. У ватреној стихији изгорео је целокупан инвентар и вредна пословна документација.

Како су навели очевици, који су се те вечери нашли на Тргу републике, најпре се појавио дим на осмом спрату, а само десетак минута касније невероватан пламен обасјао је центар града, температура у згради је нагло скочила и активирао се аутоматски сензор који је упозорио портире на опасност.

Ватрогасц из Ватрогасне бригаде и Матице Земун, стигли су за неколико минута, а око блока палате “Албанија” било је постављено чак 30 возила. Водени млазеви из два топа били су уперени у ватрену стихију све до 1.10, када је уместо пламена почео да испарава усијани бетон и челик.

Палата је одвојена само малим двориштем од стамбене зграде у Коларчевој 4 и постојала је опасност да се пожар врло брзо прошири и на оближњи стамбени блок. Милиционери Градског СУП-а су евакиусали поспане станаре у року од неколико минута и изнели сав запаљив материјал.

У овом великом пожару у самом срцу Београда само пуком срећом нико није повређен, а помоћ је те вреле ноћи указана само тројици ватрогасаца пошто су добили опекотине. Материјална штета на објекту била је огромна и на готово свим спратовима, осим на приземљу, била је потребна адаптација. Велика количина воде сливала се низ спратове и скидала тапете и малтер.

Иако се пожар догодио касно увече око 2.000 грађана окупило се на Тргу републике и ту су остали док није потпуно угашен.

Према речима Миливоја Јевремовића, истражног судије, у изјави Вечерњим новостима, у Дому штампе на седмом и осмом спрату налазиле су се просторије Интерексопрта – заступништва страних фирми. Њихова опрема и документација су били потпуно уништени, док су просторије Међународног прес центра остале нетакнуте. Према изјавама запослених у прес центру, смештеном на трећем спрату, последњи гости из ресторана су управо излазили када се са последњих спратова чуло пуцкетање пламена и праскање прозорских стакала. Градска кафана, која се такође налазила у истој згради одмах је затворена.

Претпоставља се да је узрок овог пожара опушак или електричне инсталације. Према писању медија, портир зграде који је први приметио ватру се заглавио у лифту, али су га ватрогасциу брзо спасили. Он је у паници кренуо лифтом у приземље, али је због прекида струје у целој згради остао у лифту.

На овом месту налазиле су се и пословне просторије "Инекса", а ватра је чак стиогла да захвати и чувену зграду "Албаније". Ватрогасци су брзо продрли у унутрашњост зграде да би се одатле борили са ватреном стихијом. Ватра је “нападнута” и споља и изнутра. Срећом, по првим сведочењима, у великом резервоару за мазут, који се налази у згради није било овог горива, иначе би штета била далеко већа.

Извор: Калдрма