Цветни трг: Мали Врачар и огледало београдског ритма

У првој половини 19. века простор између данашње улице Краља Милана, Његошеве и Светозара Марковића био је неизграђен и покривен густим храстовим растињем. Одлуком градских власти 1843. године овде је формирана локална пијаца, касније названа Цветна пијаца, што је био први корак у урбанизацији овог дела тада удаљеног Врачара.

У суседству будућег трга почетком 1860-их године изграђена је Трећа београдска гимназија, док је са друге стране, на месту данашњег парка Мањеж, постојала градска јахаоница. Тиме су пијаца и околни кварт постали препознатљиво локално средиште.

Формирање урбаног идентитета

Крај 19. века доноси организовано уређење простора кроз активности Друштва за улепшавање Врачара. 

Уређују се улице, подиже се пијацна зграда и формира се карактеристична архитектонска целина, у којој су фасаде имале посебну улогу у стварању визуелног идентитета.

Посебно се издвајају грађанске куће са декоративним елементима краја 19. века и стилски портал зграде на улазу у трг из правца Краља Милана, чиме је Цветни трг постао репрезентативан прстен око развијајућег Врачара.

Нови изглед после Другог светског рата

Друга половина 20. века донела је промене у начину живота Београђана, што се огледало и у простору Цветног трга. 

Године 1958. адаптирана је пијацна зграда, а у њеном приземљу отворена је прва велика самопослуга у Београду. Овај догађај симболично означава прелазак из традиционалне пијаце у савремено градско средиште.

Даљим уређењима почетком 21. века простор трга добија данас препознатљив изглед: поплочане јавне површине, места за задржавање и кретање пешака, те амбијент у којем се природно преплићу свакодневни, културни и социјални садржаји.

Цветни трг данас

Цветни трг, смештен између парка Мањеж, Његошеве улице и ширег центра града, данас представља препознатљиво урбано место окупљања. Карактерише га спој старог грађанског Врачара и савременог начина живота.

На тргу се налази споменик Бориславу Пекићу, подигнут 2016. године, као подсећање на књижевну традицију и културни континуитет овог простора. У близини се налазе Југословенско драмско позориште и Музичка школа "Станковић", чиме се простор природно повезује са београдским уметничким и образовним животом.

Архитектура трга, начин његовог коришћења и улога у свакодневици становника Врачара чине га местом у којем се преплићу приватни ритам града и његова јавна сцена.

Друштвени пулс савременог Врачара

У свакодневном ритму града Цветни трг делује као простор у којем се чува жива веза између прошлости и савременог Београда. 

Око њега се смењују тишина парка, гласови ученика и звукови позоришног репертоара, док јавни платои функционишу као природне тачке окупљања. 

Тиме је овај део Врачара постао место које не обликује само архитектура, већ начин на који људи живе и бораве у простору - сусрети, разговори, кратке паузе, преласци и повратци.

Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.