БЕОГРАДСКО ПОДЗЕМЉЕ ПОД ВЕЛОМ МИСТЕРИЈЕ: Тајни ходник српског кнеза и људски костур пронађени у истом дану!
Тајне ових неочекиваних открића на светлост дана изрониле су потпуно случајно!
Копајући темеље за стамбену зграду у строгом центру Београда, у Улици Народног фронта 74 (Краљице Наталије данас), код угла са Добрињском, радници “Неимара” су 18. маја 1964. године наишли на необичну куполу зазидану циглама.
ПРЕТУКЛИ ЧОВЕКА, ПА ГА ОПЉАЧКАЛИ: Полиција трага за двојицом осумњичених за инцидент на Новом Београду
ПОЛИЦИЈА НА НОГАМА, ПУНЕ РУКЕ ПОСЛА! МУП РС данас само у Београду преконтролисао 1.180 објеката због дојава о бомбама
НОВА АУТОБУСКА ЛИНИЈА 607 ОД ДАНАС АКТИВНА У САОБРАЋАЈУ: Ево куда води њена траса, некима ће сигурно олакшати пут до аеродрома!
У почетку су мислили да је у питању остатак неког шахта. Пажљиво су извадили неколико цигли и, изненађени, открили дубок бунар чије дно уопште није могло да се види у мраку. На дугачком каблу почели су да спуштају у гротло рефлектор са сијалицом од 500 вати. Дно је додирнуто тек када је тајанствени ходник прогутао чак 36 метара кабла.
Пословођа градилишта, Лазар Дедијер, обавестио је одмах сараднике Музеја града Београда, који су истог дана покушали да објасне природу овог неочекиваног археолошког открића. Стручњаци, међутим, нису успели да се до мрака спусте у подземни отвор, па су потражили помоћ Ватрогасне бригаде.
Још шири ходник и подземна галерија
Због једног непредвиђеног неспоразума, археолог Рајко Веселиновић, виши научни сарадник Музеја града Београда, није одмах успео да се спусти на дно бунара, али поновним спуштањем рефлектора и мерењем, утврђено је да се на дубини од 19 метара вертикални ходник чак шири у једну подземну галерију!
- Има много основа за претпоставку да се овде ради о вентилационом отвору, који је некада служио за проветравање лагума, подземних магацина укопаних у нагибу кречњачке стене - рекао је Веселиновић новинарима који су се брзо окупили након вести о необичном открићу, после детаљног разгледања самог отвора и радијалних цигли којим су били обложени зидови бунара.
Читав овај крај, од данашње Масарикове улице па све чак до Калемегдана, такозвану „Савску падину“, карактеришу кречњачке стене и велики нагиб земљишта, где је било лако да се прокопају пространи лагуми, односно оставе. Зна се да је било више оваквих подрума грађених у 19. веку, после наглог процвата трговине на Сави.
По мишљењу овог археолога, у питању је био “вентилациони оџак” подземних лагума, тачније магацин некадашње пиваре кнеза Михаила Обреновића! Да би поткрепио своје тврдње, сарадник Музеја града Београда одвео је новинаре одмах затим у Карађорђеву улицу 17 и показао пространи подрум са неколико кривудавих галерија укопан у стени и тако очуван као да је јуче прављен.
У њему су у то време, шездесетих година, биле смештене огромне бачве са вином предузећа “Винар” из Скопља. У првој подземној галерији овог пространог подрума, на некадашњем главном улазу, стајао је уклесан у стени грб са иницијалима М. О. III и година 1867.
То је био поуздан знак да је овај лагум грађен у доба кнеза Михаила, који је трећи Обреновић по реду, па отуда број три. Записана је и година као несумњив аргумент да је подрум заиста грађен половином 19. века.
Најважнији детаљи, који су потврђивали претпоставку др Веселиновића, била су два вентилациона отвора готово идентична са оним откривеним у улици Народног фронта. Још неколико аргумената ишло је у прилог мишљењу др Веселиновића. Читав крај од Народног фронта према железничкој станици, био је познат под именом Савамала и - припадао је кнезу Михаилу.
А у непосредној близини откривеног “бунара” и тада је стајао кнежев амам, док се на углу улица Гепратове и Балканске некада налазила пивара кнеза Михаила са великим подземним подрумом.
Вероватно је да је овај откривени вертикални ходник, тако у ствари, био вентилациони отвор једног од лагума бивше пиваре у којој је 1858. године одржана позната Светоандрејска скупштина.
У овом делу Београда до тада се знало само за три слична отвора- два у подруму предузећа “Винар” и један поред Малих степеница.
А на суседном градилишту - људски костур!
Изненађујуће је било и то што су истог дана, на суседном градилишту предузећа “Београд”, дословце на свега десетак метара од новооткривеног “бунара”, такође копајући темеље за нову зграду, радници пронашли и један људски костур!
Судећи по остацима гвоздених кованих ексера, претпоставља се да је леш био сахрањен у дрвеном сандуку.
Непосредно испод лобање пронађене су и две земљане посуде. По конструкцији карличних кости, стручњаци су утврдили да је у питању костур мушкарца, док се према облику и врсти глине од које су биле направљене посуде, сматрало да грнчарија потиче из трећег века наше ере и да је римска, позната под именом “terra сигилата“. Тако је и костур био лоциран у тај период касне антике.