Četvrtak 22. feb 2024.
Podzemlje, iskopine

BEOGRADSKO PODZEMLJE POD VELOM MISTERIJE: Tajni hodnik srpskog kneza i ljudski kostur pronađeni u istom danu!

Foto: Shutterstock
Tajne ovih neočekivanih otkrića na svetlost dana izronile su potpuno slučajno!

Kopajući temelje za stambenu zgradu u strogom centru Beograda, u Ulici Narodnog fronta 74 (Kraljice Natalije danas), kod ugla sa Dobrinjskom, radnici “Neimara” su 18. maja 1964. godine naišli na neobičnu kupolu zazidanu ciglama.

PRETUKLI ČOVEKA, PA GA OPLJAČKALI: Policija traga za dvojicom osumnjičenih za incident na Novom BeograduFoto: Shutterstock

PRETUKLI ČOVEKA, PA GA OPLJAČKALI: Policija traga za dvojicom osumnjičenih za incident na Novom Beogradu

POLICIJA NA NOGAMA, PUNE RUKE POSLA! MUP RS danas samo u Beogradu prekontrolisao 1.180 objekata zbog dojava o bombamahitna pomoć, policija

POLICIJA NA NOGAMA, PUNE RUKE POSLA! MUP RS danas samo u Beogradu prekontrolisao 1.180 objekata zbog dojava o bombama

NOVA AUTOBUSKA LINIJA 607 OD DANAS AKTIVNA U SAOBRAĆAJU: Evo kuda vodi njena trasa, nekima će sigurno olakšati put do aerodroma!gsp

NOVA AUTOBUSKA LINIJA 607 OD DANAS AKTIVNA U SAOBRAĆAJU: Evo kuda vodi njena trasa, nekima će sigurno olakšati put do aerodroma!

U početku su mislili da je u pitanju ostatak nekog šahta. Pažljivo su izvadili nekoliko cigli i, iznenađeni, otkrili dubok bunar čije dno uopšte nije moglo da se vidi u mraku. Na dugačkom kablu počeli su da spuštaju u grotlo reflektor sa sijalicom od 500 vati. Dno je dodirnuto tek kada je tajanstveni hodnik progutao čak 36 metara kabla. 

Poslovođa gradilišta, Lazar Dedijer, obavestio je odmah saradnike Muzeja grada Beograda, koji su istog dana pokušali da objasne prirodu ovog neočekivanog arheološkog otkrića. Stručnjaci, međutim, nisu uspeli da se do mraka spuste u podzemni otvor, pa su potražili pomoć Vatrogasne brigade.

Još širi hodnik i podzemna galerija

Zbog jednog nepredviđenog nesporazuma, arheolog Rajko Veselinović, viši naučni saradnik Muzeja grada Beograda, nije odmah uspeo da se spusti na dno bunara, ali ponovnim spuštanjem reflektora i merenjem, utvrđeno je da se na dubini od 19 metara vertikalni hodnik čak širi u jednu podzemnu galeriju! 

- Ima mnogo osnova za pretpostavku da se ovde radi o ventilacionom otvoru, koji je nekada služio za provetravanje laguma, podzemnih magacina ukopanih u nagibu krečnjačke stene - rekao je Veselinović novinarima koji su se brzo okupili nakon vesti o neobičnom otkriću, posle detaljnog razgledanja samog otvora i radijalnih cigli kojim su bili obloženi zidovi bunara. 

Čitav ovaj kraj, od današnje Masarikove ulice pa sve čak do Kalemegdana, takozvanu „Savsku padinu“, karakterišu krečnjačke stene i veliki nagib zemljišta, gde je bilo lako da se prokopaju prostrani lagumi, odnosno ostave. Zna se da je bilo više ovakvih podruma građenih u 19. veku, posle naglog procvata trgovine na Savi.

Ulica Dobrinjska
Foto: Printscreen/Google street

Po mišljenju ovog arheologa, u pitanju je bio “ventilacioni odžak” podzemnih laguma, tačnije magacin nekadašnje pivare kneza Mihaila Obrenovića! Da bi potkrepio svoje tvrdnje, saradnik Muzeja grada Beograda odveo je novinare odmah zatim u Karađorđevu ulicu 17 i pokazao prostrani podrum sa nekoliko krivudavih galerija ukopan u steni i tako očuvan kao da je juče pravljen.

U njemu su u to vreme, šezdesetih godina, bile smeštene ogromne bačve sa vinom preduzeća “Vinar” iz Skoplja. U prvoj podzemnoj galeriji ovog prostranog podruma, na nekadašnjem glavnom ulazu, stajao je uklesan u steni grb sa inicijalima M. O. III i godina 1867.

MIhailo Obrenović
Foto: Wikipedia/Mihailo Obrenović

To je bio pouzdan znak da je ovaj lagum građen u doba kneza Mihaila, koji je treći Obrenović po redu, pa otuda broj tri. Zapisana je i godina kao nesumnjiv argument da je podrum zaista građen polovinom 19. veka.

Najvažniji detalji, koji su potvrđivali pretpostavku dr Veselinovića, bila su dva ventilaciona otvora gotovo identična sa onim otkrivenim u ulici Narodnog fronta. Još nekoliko argumenata išlo je u prilog mišljenju dr Veselinovića. Čitav kraj od Narodnog fronta prema železničkoj stanici, bio je poznat pod imenom Savamala i - pripadao je knezu Mihailu.

A u neposrednoj blizini otkrivenog “bunara” i tada je stajao knežev amam, dok se na uglu ulica Gepratove i Balkanske nekada nalazila pivara kneza Mihaila sa velikim podzemnim podrumom. 

Ulica Admirala Geparta
Foto: Printscreen/Google street

Verovatno je da je ovaj otkriveni vertikalni hodnik, tako u stvari, bio ventilacioni otvor jednog od laguma bivše pivare u kojoj je 1858. godine održana poznata Svetoandrejska skupština.

U ovom delu Beograda do tada se znalo samo za tri slična otvora- dva u podrumu preduzeća “Vinar” i jedan pored Malih stepenica.

A na susednom gradilištu - ljudski kostur!

Iznenađujuće je bilo i to što su istog dana, na susednom gradilištu preduzeća “Beograd”, doslovce na svega desetak metara od novootkrivenog “bunara”, takođe kopajući temelje za novu zgradu, radnici pronašli i jedan ljudski kostur!

Kostur, ljudski kostur, skelet
Foto: Profimedia

Sudeći po ostacima gvozdenih kovanih eksera, pretpostavlja se da je leš bio sahranjen u drvenom sanduku.

Neposredno ispod lobanje pronađene su i dve zemljane posude. Po konstrukciji karličnih kosti, stručnjaci su utvrdili da je u pitanju kostur muškarca, dok se prema obliku i vrsti gline od koje su bile napravljene posude, smatralo da grnčarija potiče iz trećeg veka naše ere i da je rimska, poznata pod imenom “terra sigilata“. Tako je i kostur bio lociran u taj period kasne antike. 

 

Vremenska prognoza
Clear sky
10 Beograd