Ево ко је београдски херој који је многе извукао из леденог Дунава: Ренато Грбић је спасао 25 живота, а овај случај му се посебно урезао у сећање

Ко је Ренато Грбић, тихи херој Београда и заштитник тужних, човек који је данас спасао младића који је скочио са Панчевачког моста?

Он је четврта генерација аласа у породици Грбић, 55-годишњак са старе Карабурме који је одрастао на Ади Хуји.

Још као дечак седео је на крају чамца и рибарио са оцем. Дане и ноћи проводи ловећи рибу код Панчевачког моста, али и у својој сада већ надалеко познатој “Коноби код Рената и Гоце”, смештеној одмах испод “Панчевца”.

- Увек када кренемо у акцију спасавања имам бојазан да нећемо стићи на време. Опустим се тек када је извучемо на суво, предамо лекарима Хитне помоћи и будемо сигурни да је још један живот спасен - каже Грбић.

Иако му, како сам каже, највише пријају похвале обичних грађана, остаће записано да је 2010. добио награду за херојско дело, да је проглашаван за “Нај Београђанина”, носилац је плакете за најплеменитији подвиг, захвалницама се не зна ни број...

Познати београдски алас је 2014. спасао тинејџерку (16) из Борче која се бацила с Пачевачког моста у Дунав како би себи одузела живот.

Чим су му јавили, Грбић је одмах ускочио у чамац и испловио ка њој. Захваљујући њему и његовом пријатељу, девојчица је спасена. Задобила је само лакше повреде, али је ипак превезена у Ургентни центар.

Како каже овај алас, она је најмлађа особа коју је спасио. Претпоставља се да је скочила због љубавних јада, пошто је скоку претходила свађа с дечком сличних година, и то насред моста.

- У чамцу је плакала и упорно понављала да жели да умре. Кад смо је извукли на обалу рекла нам је да јој је друг погинуо пре две недеље, али и да је изгубила оца пре 12 година. Била је у шоку, али доста присебна. Нисам приметио да је душевно болесна, као већина људи које извучем из Дунава - рекао је Грбић тада.

- Цео живот сам на реци, а с моста не бих скочио ни за опкладу. У моменту када чује прасак воде услед скока, срце почиње да ми лупа убрзано, нема панике, али ми се по глави мота гомила питања: да ли ћу стићи у правом тренутку, ко је та особа, зашто је то урадила, и све је подређено једном циљу – спасити некоме живот - казао је Ренато за Телеграф након што је спасао 25. живот.

Међутим, људи којима је дао другу прилику за живот никад нису дошли да му се захвале, а ни њихови чланови породице.

- Десило се да је један криминалац спас од полиције нашао скоком у реку. Покушао сам да помогнем, али је био агресиван. Полиција ми је дала знак да га пустим. Извукао сам из воде једну комшиницу, има мужа, сина... Никада нико није дошао барем да попијемо кафу. Само са једном девојком, која је имала 18 година када се одлучила да одузме себи живот, виђам се редовно и то ми је највећа награда. Она се сада удала, добила је дете. Био сам код ње на свадби и невероватно је да су баш тог дана скочиле са моста две девојке из Врања. Одмах су ме звали да помогнем у потрази, али, нажалост, било је касно - присећа се Ренато.

Самоубица у покушају има разних, неки се једноставно повуку када виде да је Ренатов чамац испод моста "у приправности", па се све заврши на преговорима и интервенцији полиције на копну. Неки случајеви су јако тужни као што је једна бака која "ни погледом не може да добаци преко моста, а камоли да прескочи гелендер", али је решила да пред крај живота пресуди себи.

- Дунав не прашта, треба га поштовати. У граду, поред човека коме позли прође око стотинак људи, али само један ће застати да помогне. На реци је ситуација другачија, сам си и мораш да реагујеш одмах. Када колима прелазим преко моста гледам да ли застајкују они који иду пешке. Поглед ми је увек уперен ка мосту - каже Грбић.

Ренато је четврта генерација аласа породице Грбић. У традицији његове породице је живот на води: отац му је са Дунава, а мајка из Херцег Новог.

- Одрастао сам на Ади Хуји, па смо онда прешли на другу страну обале. Још као дечак седео сам у ћошку чамца и рибарио са оцем. Његова последња жеља била је да му пепео проспем по Дунаву. Нажалост, то нисам успео, па смо донели сандук на обалу и ту је стајао неких сат времена. Зачет сам на Дунаву, све је везано за реку. Имам два сина и двојицу унука. Синови воле рибарење, а унуке ускоро почињем да учим - говори весело Ренато.

Ренато Грбић добитник је награде за Херојско дело 2010. године, носилац је плакете за најподвиг, власник почасног пасоша и бројних захвалница.

Србија Данас/Телеграф