Повучена кочница за све државе које хоће да се придруже ЕУ? Отказан кључан самит на Кипру - Макрон спрема блокаду, Немачка и Француска траже да се "зараде заслуге"
Европска унија поново повлачи кочницу око проширења? Страх од јачања деснице и губитка радних места је, по свој прилици, зауставио причу о пријему нових чланица.
Париз, наводно, стрепи од референдума, а Берлин инсистира на причи о заслугама, што наводи на питање какве су шансе за нове звездице на застави ЕУ? Аналитичари прогнозирају да би један неочекивани потез Исланда могао потпуно да промени правила игре.
Неформални састанак Европске уније биће одржан на Кипру 23. и 24. априла, а једна од тема требало је да буде проширење ЕУ. Међутим, ти планови су се, како је објавио амерички сајт "Политико", изјаловили и мало је вероватно да ће се се та тема наћи на столу.
Како пише Политико, визија председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен о убрзаном и геополитички мотивисаном проширењу наилази на озбиљне препреке унутар саме Уније. Посебан отпор долази због страха од уласка јефтиније радне снаге и потенцијалног губитка радних места грађана старих чланица Уније, што је већ виђено у ранијим проширењима.
- Француска је посебно опрезна јер је по закону обавезна да одржи референдум о пријему сваке нове чланице, а то би могло ојачати десничарске и популистичке снаге у земљи - навео је Политико.
Игор Новаковић, међутим, не затвара врата за проширење. Он за "Блиц" каже да мисли да је посреди пре француско унутрашње питање пре председничких избора који се одржавају следеће године, и да оно диктира динамику у оквирима Савета ЕУ.
- Међутим, битно је и оно што ради Комисија. Очекујем да ово питање постане доминантно од децембра ове године, не пре. До тада преговори трају, а биће и још једна политичка одлука која ће се тицати Исланда, а који ће на референдуму заказаном за 29. август одлучити да ли ће поново покренути преговоре о придруживању ЕУ. Ако референдум успе, то ће битно променити динамику - сматра Новаковић.
Опрезнији је његов колега Марко Савковић. Он за "Блиц" каже да су мале шансе за проширење, а да извесне шансе има само једна земља региона.
- Постоји начин да Емануел Макрон, председник Француске, пребаци одлучивање о Црној Гори, јер је једино она близу чланства, на француски парламент, па да он ратификује уговор о приступању. Мислим да сви други у овом тренутку немају реалну шансу, из различитих разлога - истиче он.
"То ће бити врашки тешко"
Додаје да ће таква ситуација бити барем док се не осмисли "лајт чланство", (једна од варијанти је улазак у ЕУ без права вета, прим.аут) о коме се већ дуго говори.
- Али и то ће бити врашки тешко. Молдавија пре Украјине, затим Албанија и Србија (можда чак и заједно, видећемо), па остали. Доста је нерешених проблема. Оптимизам, добре намере, нису довољне. Могу званичници ЕУ да заговарају и позивају на проширење, али одлука је код држава чланица - рекао је Савковић.
Како преноси Политико, тројица дипломата и један високи званичник ЕУ, који су учествовали у процесу проширења, рекли су да је највећа брига међу шефовима земаља чланица страх од политичког ударца против било ког лидера који у националну дебату у својој земљи укључи увођење нове чланице ЕУ.
"Црна Гора већ трпи последице"
Црна Гора већ трпи консеквенце. Страх сада има конкретне последице по Црну Гору, пише црногорски "Дан", који је незванично објавио да им је потврђено да се у Европској комисији разговарало о политичкој ситуацији у Црној Гори, али и о наредној фази преговора - изради приступног уговора, што представља кључни корак ка чланству.
- Током тих разговора више представника држава чланица поновило је озбиљне резерве према даљем проширењу, уз јасно упозорење на могућност уласка такозваних тројанских коња у ЕУ. Овај термин све чешће се користи у бриселским круговима и означава државе које би након пријема могле блокирати доношење одлука или водити политику која није усклађена са интересима Уније, што је директна рефлексија искуства са Мађарском - наводи Дан.
Највише забринути Французи
Политико пише да је забринутост због проширења посебно јака у Француској, која би по закону морала да одржи референдум о пријему било које нове чланице ЕУ, и где би гласање о пријему Украјине могло да допринесе кампањи популистичког десничарског лидера странке Национално окупљање Жордана Барделе.
Дипломате ЕУ су рекле да и Немачка, Холандија и Италија заступају становиште да се напоран процес придруживања ЕУ, који је "заснован на заслугама", мора поштовати без изузетака из геополитичких разлога, иако разумеју зашто су земље попут Украјине и Молдавије под притиском да се брзо придруже.
- Наравно да не желимо да ослабимо (украјинског председника Володимира) Зеленског... али велика већина земаља чланица тренутно нема жељу за овом дебатом - рекао је високи дипломата из велике европске земље.
Евентуално враћање Исланда у игру, поготово имајући у виду и проблеме са Гренландом (са САД), од проширења може да направи стратешку причу и наратив, сматра он.
- Другим речима, да делује позитивно на нови замах проширења - казао је Новаковић.