Храм Светог Саве: Икона Београда и српске духовности

Смештен је на Врачару, на месту где су 1595. године османске власти спалиле мошти Светог Саве, што га чини местом од великог историјског и духовног значаја.​

Изградња храма започела је 1935. године према пројектима архитеката Богдана Несторовића и Александра Дерока. Међутим, радови су прекинути током Другог светског рата и поново су настављени 1985. године. Завршени су 2004. године, када је храм и посвећен.​

Архитектура и димензије

Храм је пројектован у стилу српско-бизантског препорода, инспирисан Хагијом Софијом у Истанбулу. Његове димензије су импозантне: дужина 91 метар, ширина 81 метар, а висина куполе је 70 метара, док је укупна висина са крстом 82 метра. Унутрашњи простор може да прими до 10.000 верника, а у галеријама може стати још око 800 особа.​

Фасада храма је израђена од белог мермера и гранита, док је унутрашњост богато украшена мозаицима. Највећи мозаик на куполи приказује Христа Пантократора и сматра се највећим мозаиком под куполом на свету.​

Духовна и културна улога

Храм Светог Саве није само верски центар, већ и културно-историјски споменик. У његовој крипти налази се ризница српске православне цркве, као и гробница патријарха српске цркве. Овај храм је симбол српске духовности, традиције и историје.​

Посета и значај

Храм је отворен за посетиоце свих вера и националности. Његова величина и лепота привлаче туристе и вернике из целог света. Посета Храму Светог Саве пружа јединствен увид у богату историју и културу Србије.​

Храм Светог Саве остаје симбол вере, наде и поноса српског народа, и незаобилазно место на мапи Београда.

Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.