Ичкова кућа: историјско сведочанство старог Земуна
Ичкова кућа је једна од најстаријих сачуваних грађевина у Београду, смештена у старом језгру Земуна, и представља значајан културно-историјски споменик.
Подигнута је 1793. године као репрезентативна градска кућа у стилу класицизма и кроз векове остала сведок урбаног развоја овог дела града.
Зграда се састоји од подрума, приземља и спрата под високим мансардним кровом. Њена двострука намена јасно се очитавала у првобитној функцији: приземље је служило као кафана „Краљевић Марко“, место сусрета и разговора, док је спрат био резиденцијални простор намењен становању. Кућа је током времена преправљана, али је задржала основне архитектонске карактеристике грађевине типичне за касни осамнаести век.
Назив „Ичкова кућа“ потиче од имена Петра Ичка, значајне историјске личности која је у њој боравила од 1802. до 1803. године. Петар Ичко био је трговац и дипломат, познат по улози конзула и посредника међу трговцима из Земуна и других градова, као и по ангажовању у припремама за Први српски устанак. Ичково присуство у Земуну и боравак у овој кући учинили су је симболом времена непосредно пре великих друштвених и политичких промена које су уследиле почетком 19. века.
Кроз векове Ичкова кућа је доживела различите фазе употребе и адаптације, укључујући потпуну ревитализацију током осамдесетих година 20. века. Данас зграда представља пример урбане грађевине из периода касне Османске империје и раног хабсбуршког утицаја у овом делу Београда.
Њена архитектура и историјски контекст чине Ичкову кућу важним сведочанством и незаобилазном тачком за разумевање културног идентитета Земуна и шире београдске средине, где се сусрећу историја, трговина и дипломатске везе прошлих времена.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
