Калемегдан: Развој, значење и очување архитектонског наслеђа кроз време

У III веку пре нове ере на подручје данашњег Београда долазе Келти - племе Скордисци који оснивају насеље по имену Сингидунум. 

Назив потиче од племенског имена Синди и келтског "дунум", што значи град или утврђење. Касније, почетком И века нове ере, Римљани подижу прво војно утврђење на месту данашњег Горњег града. 

С временом, развија се римски војни логор - каструм, правилног правоугаоног облика са чврстим бедемима. Остаци римских зидина и данас се могу видети у оквиру тврђаве.

Током Велике сеобе народа Сингидунум прелази под власт различитих племена и народа - Хуна, Гота, Гепида, Сармата. 

У ВИ веку цар Јустинијан И обнавља утврђење и јача границе царства. Доласком словенских племена, град добија ново име - Београд. Назив се повезује са белином кречњачког стена од којих су грађени бедеми, који су се истицали у пејзажу.

Београд у средњем веку

Током средњег века град је више пута прелазио између византијске и угарске власти. Посебан успон наступа почетком XV века, када деспот Стефан Лазаревић добија Београд на управу и проглашава га престоницом српске државе (1404). У том периоду утврђење се шири, подижу се нове куле, бедеми и двор деспота у Горњем граду, а Београд постаје један од културних и политичких центара региона.,

Османско и аустријско доба

Након велике опсаде 1521. године, град прелази под власт Османлијског царства. Управо из тог времена потиче назив Калемегдан, од турских речи "кале" (тврђава) и "мегдан" (поље, бојно поље). Простор испред тврђаве користио се за посматрање непријатеља, борбе и припреме за одбрану. Друго име које су Турци користили, Фићир-бајир ("брег размишљања"), говори о посебној атмосфери овог места.

Аустрија у XVIII веку уводи елементе барокног војно-инжењерског уређења, гради бастионе и земљане насипе, стварајући једно од најјачих утврђења у овом делу Европе.

Калемегдан као јавни парк

Од XIX века тврђава губи војну улогу, а простор око ње постепено се претвара у велики јавни парк. Од 1891. формирају се шеталишта, дрвореди, алеје и видиковци - настају Велики и Мали Калемегдан, омиљена места окупљања Београђана и посетилаца.

Данас се на Калемегдану налазе:

• Војни музеј

• Споменик захвалности Француској

• Уметнички павиљон "Цвијета Зузорић"

• Црква Ружица и капела Свете Петке

• Зоолошки врт

• Римски бунар

• Бројни културни и спортски садржаји

Најпознатији симбол је споменик "Победник", чувено дело чувеног вајара Ивана Мештровића, са погледом на ушће и Нови Београд.

Калемегдан данас

Калемегдан и Београдска тврђава представљају споменик културе који је од изузетног значаја и једно од најпосећенијих места у граду. 

Према проценама, годишње га обиђе више од два милиона људи. То је простор историје, културе, шетње, дружења и одмора. 

Поглед са Калемегдана остаје један од најпрепознатљивијих призора Београда.

Шта посетиоци могу видети на Калемгдану?

У оквиру обиласка Калемегдана и Београдске тврђаве, посетиоцима се пружа могућност да упознају више јединствених историјских простора који чувају трагове различитих епоха у развоју града. 

Један од најпосећенијих међу њима је Римски бунар, монументална грађевина чија дубина, структура и легенда о његовој намени и даље изазивају пажњу и радозналост. 

Недалеко од њега налази се и Кула Небојша, данас претворена у музејски простор. Некадашња одбрамбена кула, кроз векове је постала симбол борбе за слободу, а данас представља место на којем се кроз сталну поставку сагледава историјска судбина Београда и његових становника.

У простору Доњег града налази се Велики барутни магацин, подземни објекат намењен чувању барута и војне опреме. Његова хладна унутрашњост и снажна архитектура сведоче о војној важности Калемегдана у периодима сталних опсада и ратова. Са њим је у тематској целини повезан и Војни бункер, који дочарава савременији период војних дејстава и начин на који је Београд био припреман за одбрану током турбулентних историјских тренутака.

Посебно занимљив део тврђаве представљају казамати, некадашње средњовековне тамнице у којима су приказане справе и методе кажњавања из прошлих времена. Овај простор оставља снажан утисак јер показује тамнију страну историје, али уједно подсећа на тежину борбе за опстанак града.

У Сахат капији данас се налази сувенирница и галерија, које чине културни контрапункт војној прошлости тврђаве. У сувенирници се могу пронаћи публикације, реплике историјских предмета и аутентични сувенири, док галеријски простор доноси савремене уметничке поставке, повезујући историју Калемегдана са стваралаштвом данашњег времена.

Кроз обилазак ових локација посетиоци не само да упознају архитектонске и војно-историјске слојеве Београда, већ и доживљавају Калемегдан као живи простор у којем се преплићу прошлост, сећање и савремени живот града. Ово искуство омогућава да се историја не само проучава, већ и доживи – у амбијенту где су векови оставили свој траг.

Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.