Капетан Мишино здање: Прекретница у архитектонском развоју града Београда
Капетан Мишино здање представља једно од најзначајнијих архитектонских остварења XIX века у Београду и кључну тачку у развоју града од оријенталне вароши ка европској престоници. Зграда је подигнута у периоду од 1857. до 1863. године, према пројектима чешког архитекте Јана Неволе, док је извођење радова поверено градитељу Јосифу Штајнлехнеру.
Подигао ју је капетан Миша Анастасијевић, један од најбогатијих и најутицајнијих трговаца тог времена, са првобитном намером да зграда послужи као двор његовој ћерки и Ђорђу Карађорђевићу.
Након политичких превирања, Анастасијевић је здање завештао држави, чиме је оно постало простор за културне и образовне установе Кнежевине Србије.
Улога здања у развоју образовних и културних институција
Убрзо након изградње, у здање су се уселиле Велика школа, Гимназија, Министарство просвете, Народна библиотека, Народни музеј и друге установе које су имале кључну улогу у развоју српског школства и науке.
Свечана сала зграде била је место где су се одржавале скупштинске седнице (1864), као и оснивачка скупштина првог инжењерског удружења у Србији (1868).
У њој је 1875. године постављена и прва изложба архитектонских снимака и копија фресака српских манастира, што је имало велики значај за развој домаће уметничке историје.
Архитектонске карактеристике и симболика фасаде
Архитектонски изглед здања одражава трансформацију Београда из оријенталне вароши у модерну европску престоницу.
Стил представља спој готике, романике и ране ренесансе, са декоративним елементима који упућују на византијске и млетачке узоре. Због тога су га Београђани називали "венецијанском палатом". Посебно се издвајају две скулптуре на фасади - Аполон са лиром и Минерва са копљем и штитом, које симболички означавају уметност, знање и просветитељску улогу зграде.
На фасади се налази и један од ретко сачуваних грбова Кнежевине Србије.
Обнова и заштита као споменика културе
Током историје, здање је трпело оштећења у ратовима, нарочито у Првом светском рату, након чега је санирано и проширено (1905–1921), када је Београдски универзитет већ био у експанзији.
Године 1946. Капетан Мишино здање је стављено под заштиту државе као споменик културе од изузетног значаја.
Савремена функција и значај у јавном животу Београда
Данас се у згради налази Ректорат Универзитета у Београду и поједине катедре Филозофског и Филолошког факултета.
Смештено на адреси Студентски трг 1, здање и даље има активну образовну и јавну функцију, остајући један од најпрепознатљивијих симбола интелектуалног и културног живота Београда.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
