Конак кнегиње Љубице: Резиденцијална кућа династије Обреновић у старом језгру Београда

Конак кнегиње Љубице представља вредан пример градске резиденцијалне архитектуре из времена прве владавине кнеза Милоша Обреновића. 

Подигнут је од 1829. до 1831. године, према плановима Хаџи Николе Живковића, званичног градитеља кнеза Милоша. Замишљен је као породично седиште династије Обреновић, пре свега за кнегињу Љубицу и синове, будуће наследнике Милана и Михаила.

Иако је конак имао репрезентативну намену, кнез Милош у њему готово није боравио, јер се зграда налазила надомак турских административних и војних објеката у Београду. Своју пуну функцију резиденције конак је добио тек током прве владавине кнеза Михаила (1839–1842).

Историјска намена и промена функција кроз време

Након смене династије Обреновић 1842. године, зграда је прелазила у руке различитих државних установа, које су је преуређивале према сопственим потребама. 

У њој су се током XIX и XX века налазиле:

• Прва београдска гимназија,

• Лицеј,

• Школа за примењену уметност,

• други различити административни и културни органи државе.

Ова вишеструка употреба зграде сведочи о њеном трајном месту у јавном животу Београда, не само као резиденције већ и као важног образовног и културног центра.

Архитектонске особине

По основи и унутрашњем распореду просторија Конак кнегиње Љубице припада балканској стамбеној традицији, док се у декорацији и обликовању јавних просторија виде западноевропски барокни елементи. 

Управо то спајање домаће градитељске праксе и европских стилских модела чини зграду посебним примером периода када се Београд постепено мењао из турског града у модерну престоницу.

Унутрашњи простори су организовани тако да нагласе кућну приватност, породични живот и хијерархију становања, што је карактеристично за грађански слој који се формирао у првој половини XIX века.

Музејска поставка и очување наслеђа

Седамдесетих година XX века донета је одлука да зграда, као објекат од историјског и културног значаја, добије музејску намену. 

После опсежних радова на обнови, конак је 1980. године постао део Музеја града Београда, у оквиру кога је постављена стална изложба "Ентеријери београдских кућа 19. века".

Стална поставка обухвата намештај, предмете примењене уметности, личне предмете и портрете припадника династије Обреновић и угледних грађанских породица. Тиме се посетиоцима приказује начин живота, свакодневица и културни обрасци београдске елите тог времена.

Савремени културни програми и јавни живот објекта

Данас је Конак кнегиње Љубице споменик културе од изузетног значаја, отворен за посетиоце и део активне културне мреже историјског језгра Београда. 

У његовим просторијама се организују тематске изложбе, предавања, радионице, презентације музејских збирки, као и музичке и сценске вечери.

Посебно место заузима музејски театарски програм, који се изводи у форми монодраме инспирисане животом кнегиње Љубице и друштвеним околностима њеног времена. 

Програм је заснован на истраживањима о улози владарке и жени у политичком и породичном животу династије Обреновић, па комбинује историјски наратив, личне исповести и елементе реконструкције амбијента. Тиме Конак постаје позорница која спаја музејско искуство и живо извођење, приближавајући посетиоцима дух Београда из XIX века.

Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.