Крипта Светог Саве на Врачару: Место за молитву, тишину и вечност

 Простире се на чак 1.800 квадратних метара, а поред богослужења, у њој се организују културни догађаји попут трибина, изложби, предавања и промоција.

Ова крипта није само место молитве – она је и гробна црква српских патријарха, као и ризница православне уметности, а због своје монументалности и уметничке обраде, превазишла је искључиво религијску функцију и постала један од најпосећенијих културно-верских садржаја у Београду.

Црква Светог кнеза Лазара – Срце крипте

У централном делу крипте налази се црква посвећена Светом кнезу Лазару, површине око 280 м². То је тробродна црква у којој су бочни бродови предвиђени за гробна места јерарха, док је централни брод намењен верницима. Алтар ове цркве смештен је тачно испод главног олтарског простора Храма Светог Саве.

Олтар красе камени иконостас и декорације које симболично осликавају личност светог кнеза. Простор је конципиран једноставно, због ограничења у висини, а саме димензије омогућавају свечани, али скроман амбијент.

Крипта патријараха – Вечно почивалиште духовних поглавара

Иза цркве кнеза Лазара смештена је посебна крипта Српске патријаршије, површине 270 м², са две просторије и 12 дефинисаних места за сахрану патријараха СПЦ. Први који је у њој сахрањен био је патријарх Иринеј, 22. новембра 2020. године.

Тело покојног патријарха спушта се у крипту платформом из ђаконикона након опела у Храму, док свештеници силазе степеништем. О томе ко ће бити сахрањен у крипти одлучује Свети архијерејски синод или Сабор СПЦ.

Положај и приступ

Крипта се налази у подземљу Храма Светог Саве на Врачару, на надморској висини од око 134,5 метара, што је више од 60 метара изнад реке Саве. Са севера је омеђена Катанићевом улицом, са истока улицом Боре Станковића, са југа Браничевском и Јована Скерлића, а са запада излази на Светосавски плато.

Главни улаз води са западне стране Храма, а постоје и још два – из улице Јована Скерлића (југ) и из Светосавске улице (север).

Историјат и занимљивости

Градња Храма Светог Саве започета је још 1895. године, док су темељи постављени пред Други светски рат, уз присуство краља Петра ИИ. Мало је познато да је крипта озидана чак пре постављања камена темељца. Током рата, многи Београђани су се у њој склањали од бомбардовања, а користиле су је и немачке трупе – у њој су складиштили гориво.

Након рата, због политичких околности, градња је обустављена. Радови су обновљени 1985. године, а крипта је значајно проширена 2001. године, када је патријарх Павле дао благослов за изградњу. Са почетних 250 м², крипта је нарасла на данашњих 1.800 м², уз ископавање више од 15.000 кубних метара земље.

Вишенаменска духовна оаза

Планира се да крипта буде и музејски простор – у њу би била пренета стална поставка Музеја СПЦ, заједно са црквеном ризницом. Такође, централни део крипте користиће се за концерте духовне музике, изложбе, предавања и културно-духовне сусрете.

Архитектура и опрема

Крипта је уређена у византијском стилу, делом фрескописана, а делом у мозаику, са доминантним библијским сценама и мотивима посвећеним Светом Сави и кнезу Лазару. Радове су изводиле иконописне радионице од 2013. године, а већина слика рађена је директно на лицу места.

Поред тога, простор је технички опремљен: поседује електричне инсталације, озвучење, климатизацију, подно грејање, вентилацију и технички лифт који повезује крипту са спољним платоом код апсиде Храма.

Крипта Храма Светог Саве није само подземна црква – она је спој прошлости, вере, уметности и будућности, место молитве, културе и саборности које сваким даном привлачи све већи број верника и посетилаца из земље и света.

Пројекат је финансиран од стране Минситарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.