У корак са дигиталним добом: Музеј савремене уметности публици доноси "Аквизицију" (ВИДЕО)

Музеј савремене уметности / Извор: Фото: Музеј савремене уметности

По угледу на светске метрополе и Београд је кренуо на своје дуго путовање кроз дигитализацију

"Дигитални Београд" будућност је свих грађана Србије, а његов препород кроз путеве дигитализовања спроводе многобројни научници, уметници, предузетници, али и установе које кроз свој рад представљају ново дигитално доба.

Том процесу доприноси и Одељење за уметничку документацију Музеја савремене уметности у Београду које већ 12 година редовно дигитализује свој фонд и резултати досадашње дигитализације се могу видети на сајту www.citajteo.rs.

Дигитални водич кроз Београд: Туристички свет на дохват руке (ВИДЕО)

Живи ли Србија у мрежном добу или каска: Милоје Секулић клијентима отвара врата "дигиталног царства" (ВИДЕО)

Бебо, добродошла на свет: Услуга "Е-БЕБА" олакшава живот Београђанима (ВИДЕО)

- Посебно се обраћа пажња на дигитализацију издања Музеја савремене уметности која су доступна само у нашој библиотеци. Тиме се олакшава приступ подацима о Музеју и музејским изложбама и истраживачима који нису у могићности да дођу у библиотеку. То олакшава истраживање о уметности XX века и наравно чини видљиву улогу Музеја савремене уметности у афирмацији уметности тог периода - навели су из Музеја.

У Атељеу за конзервацију и рестаурацију Музеја савремене уметности обавља се конзервација и рестаурација слика изведених разноврсним техникама уз употребу различитих материјала из Збирки сликарства, које обухватају дела од 1900. године до данас.

- Конзерватор музеја са својим сарадницима прати стање дела свих збирки, прави приоритете и организује конзерваторске третмане скулптура, графика, цртежа у сарадњи са другим институцијама. Посебна пажња се посвећује пријему и праћењу гостујућих изложби, припремама позајмица дела из збирки музеја другим институција у земљи и иностранству. Такође су прописане мере техничке заштите за све материјале који су присутни у збиркама и врши се праћење спровођења истих у циљу што боље заштите. Након завршетка реконструкције омогућени су оптимални услови за депоновање, чување и излагање дела што омогућава и пријем изложби које захтевају високе стандарде - истичу из Музеја и додају:

- Сходно плану и програму музеја за 2020. годину конзерватори су ангажовани на извођењу припрема слика, скулптура, графика, цртежа и фотографија предвиђених за предстојећу изложбу „Аквизиције“ која ће се отворити у марту следеће године. Двадесетог јануара се завршава изложба Марине Абрамовић “Чистач“ после чега следи ангажман кустоса, конзерватора и техничара на прегледу и паковању ове захтевне, велике и значајне изложбе - наведено је.

Министарство културе и информисања обезбедило је за све музеје на републичком нивоу јединствено софтверско решење, базу података за дигитализацију збирки.

- Музеј савремене уметности је започео процес рада на дигитализацији, и 2020. планира да уради ревизију збирки, што је комплексан и дуготрајан процес, али ће праћен радом на дигитализацији учинити сва дела из колекције МСУ доступним широј јавности у дигиталној форми. Ове године смо дигитализовали грађу о концептуалној уметности и унапредили рад сајта и базе тако да ће грађа бити постављена у најскорије време и бити доступна широкој публици - рекли су из Музеја.

Како је наведено, у наредној години публика Музеја савремених уметности имаће прилику да види изложбу "Аквизиција", као и да се упозна са појединачним делима одређених аутора, као и са делима из Легта.

- Након ретроспективне изложбе Чистач Марине Абрамовић, публику ћемо обрадовати Изложбом Аквизиције, којом су обухваћена уметничка дела која су у периоду од 1994. године до данас плански набављана за Збирке Музеја савремене уметности. Кроз избор дела може се пратити политика откупа Музеја, која је спровођена током протеклих 25 година. Бројна уметничка дела која ће бити представљена на изложби Аквизиције, показују две основне линије колекционирања дела за музејске збирке: историјску линују развоја, која прати развој модернизма на југословенском уметничком простору, и другу линију, везану за кретање и динамику савремене уметничке сцене. Публика ће имати прилику да се упозна не само са појединачним дела одређених аутора, већ и са делима из Легта који су поверени Музеју савремене уметности. Од историских дела, репрезентативних за своје време настанка, извдвајамо Хексагонални простор, Миће Поповића, Табула раса, Димитрија Башичевића Мангелоса, Друже Тито љубичице бела..., Душана Оташевића, док би од малађе генерације уметника поменули рад Биљане Ђурђевић, Оруђе делања, из 2014/15. Милице Ружичић Југоремедија из 2010, као и радови иностраних уметника: Недка Солакова View то the West, 1989, Gottfrieda Helnweina, The Дисастерс оф War 46, 2007. и многих других - најавили су из Музеја савремене уметности.

Никад лакше код лекара: Један клик је довољан да избегнете гужву и чекање на преглед (ВИДЕО)