ОВО МАЛО КО ЗНА: Да ли знате шта се и данас налази ИСПОД Кнез Михаилове улице у Београду?

Простор данашњег Београда насељен је од давнина о чему сведоче многобројне ископине које се налазе на територији данашње српске престонице. Ипак, мало људи зна шта се налазило на месту данашње Кнез Михаилове улице.

Древни Сингидунум, град који се налазио на месту данашњег Београда и на чијим темељима је заправо и настала данашња престоница Србије, био је антички град који су прво населили Скордисци још у 3. веку п.н.е, а касније су га утврдили Римљани.

Римљани су започели са освајањем околине Сингидунума током 1. века п. н. е. Сингидунум је постао важно стратегијско место дуж Вие Милитарис – важног римског пута који је повезивао тврђаве и насеља дуж границе са Дунавом.

Преко Моста на Ади ускоро и ТРАМВАЈЕМ: Од Бановог брда до Новог Београда за максимум 15 мкинута

Сингидунум је достигао свој врхунац у првог веку нове ере. Изградњом римског војног утврђења, које данас познајемо као Београдску тврђаву и Калемегдан, почео је да расте и град око њега чије су се улице секле под правим углом.

Баш у правцу којим се пружа данашња Кнез Михаилова улица некада је ишла римска Виа Цардо – главна саобраћајница града. Тако је још у Римско доба ово постао центар града. Студентски трг је био римски форум, окружен термама које су откривене тек ’70-их година 20. века током реконструкције трга испред Филозофског факултета.

Срце Београда добија нов изглед: Пешачка зона биће готова до 2020. године

Целом дужином данашњих улица Косовске и Мајке Јевросиме простирала се главна некропола Сингидунума.

Скадарлија као промотер традиције и културе: Весић најавио ПОСЕБНА ПРАВИЛА за овај део града

Иако су делови овакве архитектуре града остали до данашњих дана, приликом промена које је Београд доживео у средњем веку и спуштања на реке, читав овај потез је постао далека периферија. Осим Цариградског друма који се пружао на простору данашњег Булевара Краља Александра који је и даље коришћен, сва остала активност се дешавала крај река.

Тако је остало све до 20. века када је улица Кнеза Михаила поново постала центар Београда.