Палата Српске академије наука и уметности – сецесијски бисер у срцу Београда

Иако је Академија основана 1886. године, у своје велелепно здање уселила се тек 1952. године, након вишедеценијских планирања, конкурсних идеја и адаптација постојећих архитектонских пројеката.

Зграда је пројектована од стране архитеката Драгутина Ђорђевића и Андрије Стевановића, који су комбиновали елементе академског модела градње са сецесијским и француским декоративизмом, стварајући раскошну, монументалну фасаду. Троделна симетрија платна обогаћена је заобљеним угловима и полукружним еркерима, док декоративна пластика садржи флоралне арабеске, гирланде и маске са сецесијским мотивима. На атици главне фасаде доминира скулптурална група Богиње Нике, а на угловима ризалита постављене су фигуре Жене са децом, што чини један од најбогатијих скулптуралних програма у београдској архитектури тог периода.

Унутрашњост палате адаптирана је после Другог светског рата по пројекту Григорија Самојлова, који је преобликовао простор у компактни академски склоп са централним атријумом и двотрактним канцеларијским системом. Свечана сала, галерија САНУ и улазни ходници задржали су репрезентативни карактер, оплемењени уметничким радовима и витражима савремених аутора.

Палата САНУ је не само седиште најважније научне институције у Србији, већ и културно-историјски споменик Београда, утврђен као споменик културе 1992. године. Њена архитектура симболизује спој науке, уметности и урбаног идентитета престонице, чинећи је незаобилазним делом београдског градитељског наслеђа.

Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.