Право благо Београда - "Мирослављево јеванђеље": Од средњег века до савременог очувања
Мирослављево јеванђеље, једно од највреднијих културних блага Србије, уврштено је 2005. године на листу "Памћење света" УНЕСЦО-а, чиме је постало део 120 најважнијих добара људске цивилизације. Овај средњовековни рукопис, настао око 1185. године, представља ремек-дело српске писане баштине и историје.
Рукопис је настао на наруџбину кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање. Мирослављево јеванђеље највероватније је написано у Котору, а оригинално је било намењено Цркви Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму. У њему се комбинују два правописа: зетско-хумски и рашки. Овај рукопис је, поред своје уметничке вредности, и културни симбол Српске православне цркве.
Историја Мирослављевог јеванђеља
Пошто је рукопис до 1896. године био у манастиру Хиландар, дарован је краљу Александру Обреновићу приликом његове посете Атосу. Данас се Мирослављево јеванђеље чува у Народном музеју у Београду, док је један лист рукописа смештен у Народној библиотеци у Санкт Петербургу.
Овај рукопис је током историје прошао кроз многе турбуленције, укључујући II светски рат, када је био скривано од окупационих снага. Током бомбардовања Београда 6. априла 1941. године, рукопис је избегао уништење, док је зграда Народне библиотеке била уништена. Мирослављево јеванђеље је током ратних година било предмет потраге од стране окупационих снага и није било безбедно све до ослобођења Београда.
Након рата, рукопис је предат на чување Уметничком музеју у Београду 1945. године, где је забележен под инвентарским бројем 1536. Мирослављево јеванђеље је изложено у музеју до 1966. године, када је преместено у сигурније услове у депо Народног музеја.
Савремена очувања и издавања
У савременом периоду, Мирослављево јеванђеље је предмет бројних иницијатива за очување и штампање фототипских издања. Држава Србија је 1991. године основала Фонд за конзервацију и фототипско издање рукописа. Међутим, издавачи који су желели да објаве фототипске копије јеванђеља суочавали су се са различитим административним препрекама.
1998. године, након самоиницијативе издавача Ауторско-издавачке задруге „Досије“ и Службеног листа СРЈ, штампано је фототипско издање Мирослављевог јеванђеља у Јоханесбургу, Јужноафричка Република. Ово издање, које је настало без коришћења буџетских средстава, представља верну копију оригинала, и то не само по садржају већ и по спољашњем изгледу. Са само 300 примерака, фототипско издање је постало врло цењено, а примерци се налазе у најважнијим светским библиотекама, укључујући Конгресну библиотеку у Вашингтону, Британску националну библиотеку, као и библиотеке Универзитета Харвард, Принцетон и Yale.
Значај Мирослављевог јеванђеља данас
Мирослављево јеванђеље није само културно и историјско благо Србије, већ и светињска баштина чији значај превазилази границе националног идентитета. Уврштавање на УНЕСЦО-ову листу "Памћење света" и његово очување за будуће генерације подсећају на богатство културне баштине Балкана. Данас, Мирослављево јеванђеље представља симбол српске средњовековне културе и уметности, али и трајну вредност за читав свет.
