Први српски законодавац: Како је Свети Сава утемељио правни поредак

Његов најважнији допринос српском законодавству огледа се у састављању Законоправила – свеобухватног правног и црквеног кодекса који је ујединио црквене каноне и световне законе, прилагођене потребама младене српске државе.

До Саве, правни системи на простору Србије били су фрагментирани и заснивани углавном на обичајном праву и наслеђеним правним традицијама из Византије и Западне Европе. Свети Сава је препознао потребу да се правни поредак успостави и стандардизује како би држава и црква имале јасне и јединствене норме.

Законоправило, настало око 1219. године, обједињавало је правила за црквени живот, судску праксу и друштвене односе, што је омогућило правну сигурност и институционалну стабилност. Тиме је Сава поставио темеље правне државе у Србији, у којој се закон поштује као основни гарант реда и правде.

Осим што је Законоправило био правни акт, оно је имало и моралну димензију, јер је садржавало хришћанске норме које су уређивале понашање појединаца и заједнице. Свети Сава је тако поставио високе стандарде правде који су интегрисали закон и етику.

Улога Светог Саве као законодавца превазилази техничку правну функцију; он је, кроз Законоправило, дефинисао и духовни и друштвени оквир српског средњовековног друштва, утемељујући аутокефалност цркве и државну самосталност.

Стога се Свети Сава сматра првим српским законодавцем чији су закони утицали на развој српског правног система и оставили трајни печат у историји Србије.

Пројекат је финансиран од стране Минситарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.