Развој Београда кроз векове: Утицај Хабсбурговаца и архитектонска трансформација престонице
Београд је кроз векове био простор сусрета различитих култура и архитектонских утицаја, а период хабсбуршке владавине оставио је значајан траг како у урбанистичком планирању, тако и у образовању домаћих инжењера и архитеката.
Према речима градског урбанисте, управо тада су наши стручњаци почели да стичу знања која ће касније обликовати идентитет Београда.
– Хабсбурзи су имали огроман утицај на формирање урбаног ткива, како кроз властиту администрацију, тако и кроз школе и грађевинску праксу. Наши инжењери школовали су се тада у њиховим центрима, а након првог светског рата, уз помоћ архитеката из Царске Русије, пре свега Николаја Краснова, Београд је доживео нови архитектонски процват – истиче урбаниста.
Посебно се наглашава период између два светска рата (1925–1938), када је градња у престоници доживела свој плодан период. Улице попут Улице Кнеза Милоша и њене околине постале су центар нових грађевинских пројеката, који и данас представљају понос Београда због своје архитектонске вредности и стила.
Овај талас развоја обухвата бројне стамбене и јавне објекте, школе, палате и административне зграде, чији стил носи печат комбинације европске традиције и локалног идентитета. Управо у овом периоду Београд добија значајне грађевине које се и данас сматрају врхунским примерима урбанистичког и архитектонског умећа.
Утицај Хабсбурговаца и архитеката попут Краснова формирао је трајни идентитет престонице, стварајући град који спаја историјско наслеђе са модерним урбаним принципима. Овај период остаје један од кључних у историји Београда, показујући како међународни утицаји и локална креативност могу заједно да обликују урбани простор који и данас инспирише.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
