Шапић: Историја се нажалост и даље прекраја, време је да младе генерације сазнају коначно праву истину
Градоначелник Београда говорио је о прекрајању историје која је везана за Други светски рат.
Прекрајање историје после Другог светског рата, нажалост, наставља се перфидно и даље. Веома је значајно да младе генерације сазнају праву истину и да се јаз и мржња прекину, изјавио је председник Привременог органа Александар Шапић.
БЕОГРАД РАСПИСАО КОНКУРС ЗА СТИПЕНДИЈЕ СТУДЕНТИМА И СРЕДЊОШКОЛЦИМА! Погледајте који су услови
ЗАТВОРЕНА РАДЊА У КОЈОЈ ЈЕ МИШ ГРИЦКАО КОБАСИЦУ: Власник локала се огласио саопштењем (ВИДЕО)
Шапић: Доносио сам стратешке одлуке иако сам знао да нећу имати пун мандат, у будућности нико неће хтети, а ни смети да их промени
Гостујући у за ТВ Хепи, он је рекао да је тридесет година постојао захтев да се направи спомен-парк у Лисичјем потоку код Краљеве чесме и тиме ода почаст жртвама комунистичког режима.
– Завод за заштиту споменика културе града Београда обновио је Краљеву чесму посвећену краљу Александру Првом Карађорђевићу, а онда смо направили читав тај парк као спомен-обележје месту страдања жртава комунистичког режима након Другог светског рата. То је била забрањена тема у овом друштву више десетина година – рекао је Шапић.
Према његовим речима, када је прошле године посетио овај споменик, сав је био у блату и није могло да му се приђе.
– Тада сам дао реч да ћемо обновити чесму и направити спомен-парк, и то смо сада урадили. Мислим да сам био први званичник или градоначелник који је био спреман да говори о тим стварима. Рекао бих да смо ми, генерација мог оца и моја, жртве једне прекрајане историје. Дошли смо у ситуацију да смо поверовали историји човека, мислим на Јосипа Броза, који је 1914. године, током Првог светског рата, пуцао у српски народ на Церу, а не историји човека који је ослобађао Србију у Првом и Другом балканском рату, бранио српски народ у Првом светском рату и албанским побунама 1913. и 1920, правом српском страдалнику генералу Дражи Михајловићу – рекао је Шапић.
Он је додао да су онда злоупотребљени наши сународници и наша браћа који су били у партизанском покрету.
– Направљени су велики јаз и мржња, јер смо имали страшан братоубилачки рат у Другом светском рату и то је оно од чега не можемо ни дан-данас да се опоравимо. Ту је јасна разлика између партизана и комуниста, јер су се партизани борили против фашиста и то је био један покрет отпора. Други покрет против нациста био је Равногорски покрет отпора, који су покренули официри Југословенске војске у отаџбини, људи који су учествовали у свим претходним ратовима за Србију – објаснио је Шапић.
Он је рекао да је дошло до прекрајања историје и да се народ трује, те да и дан-данас, како је истакао, не смемо да кажемо шта је истина.
– Био је рат и наравно да је било злочина и зликоваца на свим странама, али комунистички режим је нанео штету српском народу више него било који други. Морам да кажем да је у Јајцу 1943. године створена Југославија, а нико не зна по којим критеријумима и параметрима, а онда су то коначне државне границе након крвавих ратова деведесетих година. Зато је потребно да се коначно суочимо са истином. После 5. октобра 2000. године, ми смо кренули неке ствари да нивелишемо. Управо је Зоран Ђинђић био иницијатор тих промена. Подсетићу вас да је он као градоначелник Београда скинуо петокраку са Скупштине града и да је био тај који је увео веронауку у школе, те да је управо он изједначио и рехабилитовао све припаднике Равногорског покрета, а онда је одједном све стало – рекао је Шапић и додао да су данас они који се највише куну у Зорана Ђинђића потомци тих истих комуниста и бољшевика, који су нам прекрајали историју и против којих се он највише борио. Данас њихови следбеници, завијени у плашт зелено левих неолиберала, покушавају да наставе са прекрајањем историје које је Србе коштало губитка скоро свега што смо икада имали – рекао је Шапић.
Како је истакао, зато је на Дан примирја у Првом светском рату присуствовао јубиларној представи "Књига о Милутину", у којој су описане све трауме српског народа кроз историју, јер је хтео да подсети како се српски сељак борио за слободу не само своје земље него и читаве Европе.