Зашто опозиција мора имати потпредседника скупштине? Србија пала на тесту из демократије, а овако то раде државе у Европи
Од немачког Бундестага и британског Доњег дома до Француске и Шведске: Истражујемо уставне механизме и конкретна имена опозиционих лидера који председавају европским скупштинама.
Избор руководства Народне скупштине Републике Србије, у коме су сва потпредседничка места изгласана искључиво из редова скупштинске већине и водеће листе, без иједног потпредседничког места додељеног парламентарној опозицији, отворио је темељно питање демократских стандарда и контроле власти. Одлука да опозиција остане потпуно искључена из руководства парламента представља значајно одступање од модерне европске парламентарне праксе.
У савременим парламентарним системима широм Европе, улога опозиције превазилази пуко политизовање и критику владајуће већине. Инклузивност парламентарних процедура, пре свега кроз гаранцију потпредседничких места у скупштинском руководству и председавање кључним скупштинским одборима, представља основни уставно-правни механизам којим се обезбеђује политички плурализам и гради институционално поверење у рад представничких тела.
Заступљеност опозиционих посланика у руководству парламента (бироима, председништвима, већима стараца и колегијумима) гаранција је да опозиција неће бити искључена из процеса одлучивања о дневном реду, расподели времена за расправу, управљању скупштинским буџетом и парламентарној дипломатији. Док поједине државе ова права гарантују уставним текстом, друге се ослањају на пословничке квоте, законе о статутима опозиције или вишедеценијске уставне обичаје.
Упоредно-правни преглед учешћа опозиције у руководству парламената
Немачка (Савезни парламент – Бундестаг)
У Немачкој је руковођење Савезним парламентом поверено Председништву Бундестага, које чине председник и потпредседници, као и Већу стараца. Према Пословнику о раду Бундестага, свака званична посланичка група има право да предложи бар једног потпредседника парламента.
У руководству Бундестага опозиционе снаге представљају:
- Омид Нурипур – потпредседник Бундестага из опозиционе странке Савез 90/Зелени, дугогодишњи политичар и стручњак за спољну политику.
- Бодо Рамелов – потпредседник Бундестага из опозиционе странке Левица, некадашњи дугогодишњи премијер покрајине Тирингије.
Опозициони потпредседници равноправно ротирају на месту председавајућег пленарних заседања и учествују у Већу стараца које утврђује недељни дневни ред и усмерава рад скупштинских радних тела.
Уједињено Краљевство (Доњи дом – Хоусе оф Commons)
Доњи дом британског парламента примењује специфичан систем формалне непристрасности руководства уз строго правило политичке равнотеже. Поред Спикера (председавајућег), Доњи дом бира три заменика, при чему пословничка правила гарантују да два од три потпредседничка места морају припадати посланицима из опозиционих редова.
Тренутне опозиционе потпредседнице Доњег дома су:
- Нусрат Гани – Прва потпредседавајућа из редова опозиционе Конзервативне странке. Председава расправама о буџету и финансијским законима.
- Каролин Нокс – Друга потпредседавајућа, такође из опозиционе Конзервативне странке.
Поред тога, по вишедеценијском уставном обичају, престижни Одбор за јавне рачуне, који врши финансијску контролу извршне власти, увек води посланик званичне опозиције.
Француска (Национална скупштина – Assemblée натионале)
Систем доношења одлука у француској Националној скупштини оснажен је уставним реформама. Члан 51-1 Устава Пете Републике налаже да Пословник мора обезбедити специфична права опозиционим и мањинским групама, док члан 10 Пословника гарантује сразмерну заступљеност свих страначких група у Бироу скупштине.
У Биро скупштине улази 6 потпредседника, од којих чак четири места заузимају представници опозиције:
- Надеж Абоманголи – потпредседница из опозиционог савеза левице Ла Франце инсоумисе (ЛФИ)/НФП.
- Клеманс Гете – потпредседница из опозиционог савеза Ла Франце инсоумисе (ЛФИ)/ НФП.
- Себастијан Шени – потпредседник из опозиционе десничарске странке Национално окупљање.
- Елен Лапорт – потпредседница из опозиционе странке Национално окупљање.
Такође, опозицији у Француској по правилу припада место председника најутицајнијег Одбора за финансије, општу економију и буџетску контролу.
Португалија (Скупштина Републике – Assembleia да Репúблица)
Устав Португалије у члану 114 експлицитно увођује право на демократску опозицију, што је разрађено и у посебном Закон о Статуту права на опозицију (Закон бр. 24/98).
Према члану 175 Устава, четири потпредседника парламента бирају се на предлог четири највеће парламентарне групе. Сходно томе, три од четири потпредседника представљају опозиционе странке:
- Маркос Perestrello – потпредседник из опозиционе Социјалистичке партије.
- Диого Пачеко де Аморим – потпредседник из опозиционе странке CHEGA.
- Родриго Саратива – потпредседник из опозиционе Либералне иницијативе.
Шведска (Парламент – Риксдаг)
Правила о раду шведског Риксдага утврђена су Законом о Риксдагу, који има уставни ранг. Руководство дома чине председник и три потпредседника.
Расподела функција врши се пропорционално изборном резултату, те опозицији припадају следећа потпредседничка места:
- Јохана Харалдсон – Прва потпредседница Риксдага, из редова водеће опозиционе Социјалдемократске партије.
- Керстин Лундгрен – Трећа потпредседница Риксдага, из редова опозиционе Странке центра.
Опозициони потпредседници равноправно учествују у Управном одбору Риксдага и воде пленарне седнице.
Пољска (Сејм Rzeczypospolitej Полскиеј)
Руководеће тело пољског Сејма јесте Презијдум Сејма, у ком седи маршал скупштине и потпредседници. Пословник налаже заступљеност кључних опозиционих клубова у Презијдуму.
- Кшиштоф Босак – потпредседник Сејма из опозиционе политичке групације Конфедерација. Као члан Презијдума, Босак учествује у сачињавању дневног реда, усмеравању одбора и вођењу седница Сејма.
Чешка Република (Посланички дом – Посланецкá снěмовна)
У Чешкој унутрашњим радом дома руководи председник и потпредседници, који са шефовима клубова чине Организациони одбор.
Опозицији сразмерно припадају висока потпредседничка места:
- Карел Хавличек – потпредседник Посланичког дома из редова најјаче опозиционе странке АНО 2011.
- Алеш Juchelka – потпредседник Посланичког дома, такође из опозиционог покрета АНО 2011.
Мађарска (Национална скупштина – Országgyűlés)
У Мађарској се учешће опозиције остварује кроз рад Одбора Дома, потпредседничка места и расподелу председничких места у одборима у складу са Законом XXXVI из 2012\. године.
Потпредседничка места из редова опозиције држе:
- Др Лајош Олах – потпредседник скупштине из опозиционе Демократске коалиције.
- Дора Дуро – потпредседница скупштине из опозиционог покрета Наша домовина.
Поред тога, опозиција руководи са 5 од укупно 15 сталних парламентарних одбора.
Италија (Посланички дом – Цамера деи депутати)
Према члану 5 Пословника Посланичког дома Италије, састав Бироа председништва мора гарантовати сразмерну заступљеност опозиције.
Од укупно четири потпредседника, два долазе из редова опозиције:
- Ана Аскани – потпредседница Посланичког дома из опозиционе Демократске партије.
- Серђо Коста – потпредседник Посланичког дома из опозиционог Покрета 5 звездица.
Аустрија (Национално веће – Натионалрат)
У Аустрији Председништво Националног већа чине три председника из три највеће политичке снаге. У уставној пракси, опозиција редовно држи једно од три руководећа места:
- Валтер Розенкранц – представник опозиционе Слободарске партије Аустрије (FPÖ) у трочланом Председништву парламента.
Поред тога, члан 30 Савезног уставног закона гарантује да се Пословник о раду може изменити само двотрећинском већином, чиме је спречено прегласавање опозиције.
Јерменија (Национална скупштина – Azgayin Zhoghov)
Јерменија има уставно гарантовано опозиционо место у руководству. Члан 104 Устава Јерменије налаже да се један од три потпредседника парламента обавезно бира из редова опозиције:
- Ишхан Сагатељан – потпредседник парламента из опозиционог савеза "Јерменија".
Три доминантна модела институционализације потпредседничких места у Европи
Анализа уставно-правних решења у 11 европских држава указује на три главна модела којима се гарантује учешће опозиције у руководству парламената:
- Уставно-императивни модел (Јерменија, Португалија, Француска): Места потпредседника и учешће опозиционих посланичких група нормирани су директно највишим правним актом земље. У Јерменији је реч о стриктној норми (1 од 3 потпредседника), у Португалији о уставном увођењу улоге опозиције (члан 114) и права четири највеће групе да дају потпредседника, док Француска у члану 51-1 Устава обавезује домове да гарантују права мањинским групама у Бироу.
- Пословничко-пропорционални модел (Немачка, Шведска, Пољска, Чешка, Мађарска, Италија, Аустрија): Места у руководству и на потпредседничким позицијама додељују се сразмерно снази посланичких клубова и изборном резултату. Измене правила или прегласавање опозиције често су ограничени уставним захтевима за двотрећинском (Аустрија, Португалија) или трочетвртинском већином (Шведска).
- Конвенционално-паритетни модел (Уједињено Краљевство): Модел заснован на традиционалној уставној конвенцији где се потпредседничка места изричито деле између већине и опозиције (2 опозициона заменика спикера), при чему представници опозиције делују потпуно неутрално и непристрасно током вођења седница.
Одлука да се у Народној скупштини Србије сва потпредседничка места поставе искључиво са водеће владајуће листе осликава дубоки дефицит политичког дијалога и институционалне инклузивности. Док парламентарна већина у Србији монополизује целокупно руководство, пример европских држава јасно показује да демократски стабилни системи поступају потпуно супротно: заступљеност опозиције на потпредседничким местима доживљава се као темељни услов парламентарног легитимитета.
Било да почива на стриктним уставним одредбама (Јерменија, Португалија, Француска), пропорционалним пословничким механизмима (Немачка, Шведска, Италија, Чешка) или уставној традицији (Велика Британија), учешће опозиције у руководству парламента штити представнички дом од претварања у једнострани орган владајуће странке. Правилна расподела потпредседничких места није уступак или поклон владајуће коалиције, већ гаранција да парламент остаје место у коме се чује глас свих грађана и очувава уставни баланси власти.